Istorijat razvoja harmonike

[shtimerserviser]

ENGLESKA KONCERTINA Englesku koncertinu kreirao je 1830 godine Carls Vitston ( Charls Wheatsone ). Ona ima heksagonalni ili oktogonalni osnovni oblik. Ima cetiri paralelna reda dugmadi i drzi se pomocu palca i malog prsta na obe strane instrumenta.Bariton i bas engleske koncertine cesto moze biti od velike pomoci vecini instrumenata pri izvodjenju melodija.
Dva centralna reda dugmadi na obe strane instrumenta su za C-dur lestvicu, a pomocni redovi rasporedjeni su izmedju i izvan centralnih redova.Skala se izvodi alternativno izmedju leve i desne ruke. Ne postoji standarizovani prstomet. Pri sviranju na engleskoj kocertini svaki izvodjac ima svoju tehniku i svoj prstomet, koji varira od izvodjaca do izvodjaca u veoma shirokom spektaru razlicitih mogucnosti.
Originalni zvuk engleske koncertine prikladan je za violinske melodije i veoma dobar za izvodjenje legata.
Engleska koncertina ima 48 dugmadi, koja omogucuju izvodjenje tonova u rasponu 3 1/2 oktave. Posebni modeli imaju 56 dugmadi, sa dodatnih 8 dugmadi koja omogucuju stvaranje tonova na pocetku ili na kraju skale. Engleska koncertina je veoma popularan instrument u Engleskoj i zemljama u kojima je postojao engleski kolonijalni uticaj.

[shtimerserviser]

NEMACKA KONCERTINA Nemacku koncertinu razvio je 1834godine Karl Fridrih Ulig (Carl Friederich Uhlig / 1789-1874 / ), i njena glavna razlika u odnosu na englesku koncertinu, je u geometriskom obliku. To je instrument kvadratnog ili blago naglashenog pravougaonog oblika. Nemacka koncertina je zasnovana na dijatonskom muzickom sistemu, sa po tri reda dugmadi koja su postavljena na obe strane instrumenta.
Ulig je bio profesionalni muzicar, i to klarinetista. Prilikom jednog putovanja u Bec, video je harmoniku koju su tada proizvodili becki majstori.Kada se vratio u svoj rodni grad Kemnic ( Chemniz ), konstruisao je na bazi harmonike instrument kvadratnog oblika, nemacku koncertinu. Zbog toga se ona cesto naziva i " kemnicer " (chemnizer), po imenu ovog nemackog grada.
Za svoje koncertine Ulig je dobio zlatnu medalju na izlozbi muzickih instrumenta 1854 godine u Minhenu. Dobro je svirao i bio jedan od prvih izvodjaca na koncertini. Tako je Karl Fridrih Ulig stao u red istaknutih konstruktora nemacke koncertine i znamenitih licnosti u istoriji razvoja muzickih instrumenata na principu stvaranja tonova oscilacijom slobodnih jezicaka.

[shtimerserviser]

ANGLO NEMACKA KOCERTINA Anglo-nemacka koncertina veoma je popularna, kao i engleska koncertina.Oko 1850 godine Djordj Djons (George Jones) tehnicki je ujedinio englesku i nemacku koncertinu i tako nastalu novu verziju instrumenata nazvao anglo- nemacka koncertina. Na postojeci oblik engleske koncertine on je ugradio tonski sistem nemacke koncertine, a takodje dodao dugmad u ekstra redovima. Ekstra redovi anglo-nemacke koncertine imaju istu ulogu kao i pomocni redovi na instrumentima hromatskog tipa.
Najceshce se primenjuje tonski sistem C/G, pri cemu dugme u spoljashnjem redu ostvaruje ton C , a dugme u unutrashnjem redu atvara ton G . Razliciti tipovi anglo-nemacke koncertine su bazirani na razlicitom broju dugmadi. Dva reda imaju 20 dugmadi, i u svakom redu jedan isti ton moze se izvesti pritiskom na dva dugmeta. Treci red ima 40 dugmadi i konfigurisan je tako da dodatno omogucava izvodjacu da na tom spoljashnjem pomocnom redu izvede tonove sa osnovnih redova, samo na drugim dugmadima. Takvo reshenje doprinosi razvoju razlicitih prstometa.

[shtimerserviser]

BANDONEON Bandoneon je instrument zasnovan na nemackoj koncertini, i dobio je naziv po imenu konstruktora Hajnriha Banda ( Heinrich Band ). Band je konstruisao instrument bandoneon 1846godine u Krefildu u Nemackoj. Korishcenjem 72 (ili vishe dugmadi),bandoneon ostrvaruje veci raspon tonova od nemacke koncertine, prekrivajuci 4 1/2 oktave, pomocu nekoliko razlicitih rasporeda dugmadi na tastaturi. Bandoneon se izradjuje u dijatonskom ili hromatskom konceptu tonskog sistema. Veoma je popularan ne samo u Nemackoj, vec i u Juznoj Americi i Argentini, gde se koristi najvishe u tango orkestrima . Iako je konstruisan dosta davno,bandoneon postaje u poslednje vreme sve popularniji kod izvodjaca u Evropi i drugim krajevima sveta.

[shtimerserviser]

DUET KONCERTINA Duet koncertina je instrument na kome je primenjen takav tonski sistem u kome izvodjaci mogu da sviraju melodiju desnom rukom i ostvaruju pratnju levom rukom ( kao na standard basu harmonike ). Ima nekoliko tipova duet koncertina i nekoliko sistema rasporeda dugmadi, ali u osnovi instrumenta je koncept da osnovno izvodjenje kompozicije u primu ima akordsku pratnju na basu.

[shtimerserviser]

KLAVIRSKE HARMONIKE Klavirsku tastaturu prvi je ugradio na harmoniku francuz Buton ( Bouton )u Parizu 1852 godine. Po klavirskoj tastaturi nazvana je vrsta harmonika,klavirske harmonike. Sve do 20 veka,klavirske harmonike nisu imale izrazenu razvojnu ekspanziju i nisu privlacile posebnu paznju izvodjaca.Tek negde od 1910 godine klavirska harmonika postaje predmet veceg interesovanja konstruktora instrumenata, a od 1920 godine njena popularnost raste i medju izvodjacima. Tada je uveden u shiroku primenu na harmonikama jedinstveni standardizovani raspored dirki na tastaturi, nazvan klavijatura, koji se zadrzao sve do danas.
Uvodjenjem standardizovanog rasporeda dugmadi na basu, takozvanog " stradela bas sistema ", klavirska harmonika postaje prva standardizovana univerzalna harmonika na svetu.To znaci da izvodjac sa znanjem sviranja na klavirskoj harmonici moze svirati bilo koju vrstu muzike ili menjati klavirske harmonike, bez promene stila i prstometa sviranja. Ovo ranije nije bilo moguce,jer je postojalo mnogo ralicitih koncepcija rasporeda dugmadi na tastaturi harmonika, sa razlicitim sistemima i individualnim prstometima sviranja.
Klavirske harmonike izradjuju se u razlicitim velicinama i sa razlicitim kvalitetom, od najmanjih shkolskih modela sa 12 basova i 20 dirki, pa do najvecih profesionalnih harmonika sa 185 basova i 45 dirki.

[shtimerserviser]

DUGMETARE HARMONIKE Harmonika dugmetara, u osnovnom dizajnu kakav danas postoji, koncepciski je kreirana tek 1850 godine, od strane F. Valtera ( F.Walter ). On je napravio dupli i inverzni raspored celicnih jezicaka (po ugledu na trorednu dijatonsku harmoniku), pri cemu je strvorena mogucnost da se realizuje jedan ton pritiskom na jedno dugme bez obzira na smer kretanje meha. Harmonika dugmetara naziva se u internacionalnoj muzickoj terminologiji i hromackom harmonikom, zbog toga shto ima mogucnost sviranja 46 tonova hromacke skale. Harmonika dugmetara uobicaeno se naziva hromacka harmonika na vishe sveckih jezika, nema dijatonski sistem tonova poput dijatonskih harmonika, ali verovatno ima najvishi nivo tonova iz cetvrte oktave,od svih vrsta harmonika. Danas postoje, kako male harmonike dugmetare sa 20 dugmadi u primu i 12 dugmadi na basu, tako i velike, moderne profesionalne harmonike dugmetare sa 6 redova dugmadi u primu i do 140 na basu.
Tastature kod harmonika dugmetara imaju vishe razlicitih sistema rasporeda dugmadi. Na tastaturi moze biti izmedju 3 i 6 redova, uglavnom okruglih dugmadi ( umesto dugmadi mogu biti i dirke pravouganog oblika, mada je to veoma retko ).Prva tri reda su osnovni redovi, a cetvrti, peti i shesti red su pomocni. Pomocni redovi predstavljaju, ustvari, ponavljanje prva tri reda za ralicite tehnike prstometa. Najceshce su dva rasporeda dugmadi i to takozvani B i C sistem. B sistem je bolji za tehnicki komplikovano izvodjenje, a C sistem je pogodniji za sviranje akorda i izvodjenje melodiske muzike. Shesti red kod harmonike dugmetare, uglavnom B sistema, ugradjuje se ekskluzivno za nashe izvodjace i takva shestoredna harmonika specijalnog izvodjenja je poznata u svetu kao " srpska harmonika ".
Bas sistem na harmonikama dugmetarama moze biti standardni stradela bas sistem, slobodan bas sistem ili konvertibilan izmedju ova dva, koji se josh naziva " konvertorski bas sistem ". Veliki broj kombinacija rasporeda dugmadi tastaturi i sistema na basu kod harmonika dugmetara, pored klasicnog dizajna, pruza mogucnost niza varijantnih reshenja i specijalnog izvodjenja instrumenta.