| Tekst: | Gru - Nebo ispod zemlje
Sagradicu svemirski brod i pobeci daleko odavde u
svemir
Da otkrijem zvezde, da nadjem neki novi svet
U koji me ona tera i smeta mi ovaj
nemir
Sto se sakrio duboko u meni
Ne mogu da budem tu, zelim visoko
Gledam oblake koji
se valjaju
Kao da zovu gore, njihove glasove cujem stalno
Kazu bezi, bezi od svih, od svoje
senke
Dovoljno je da zatvorim oci i brod je tu
Spreman za put u nepoznato (konacno)
Sve
ostavljam za sobom jer mi je dosta svega
Ovo nije moj zivot i zato bezim od njega
Pale se
motori sto me odnose u nebo
Nekim samo sebi znanim putevima
Ostavljam oblake za sobom dok
putujem tiho
Sve sam dalje od pocetka, sve sam blize cilju
Putovanje je mirno, bez
prepreka
Kao da me reka nosi dok zmurim
Slike se otkrivaju za moje sklopljene oci
Ne
gledam a sada vidim mnogo jasnije
Kao da sve pliva besumno ka vecnosti
Ciju tajnu sada
osecam tako blizu
Pored mene prolazi ceo zivot
Sve tajne i misli koje nikome nisam
rekao
I sve sto sam stekao je malo, beznacajno
Sada nista ne vredi, sada vreme je
stalo
Svaki minu sto sam krao
Sada vidim sve uspone i padove za koje nisam ni znao
Na
ovaj put sam krenuo sasvim sam
Sa kartom u jednom pravcu, da nadjem tvorca tamo gore
Vodju
sto se igrao mojim zivotom
Da otkrijem tajnu skrivenu od svih
Medju zvezdama vise mi nije
hladno
Vise ne osecam se bedno i jadno
Jos jace grabim napred, hocu jos, nije dosta
Hocu
da znam da li su price tacne
Verujem i neverujem vise ne postoji
Sve je tu, na dohvat ruke,
izbor je samo moj
Prvi put biram potpuno sam
Sve sto vidim je sve sto znam
Da li vraticu
se nazad kao neko drugi
Opet bih bio isti, ali ipak
Izgleda da stigao sam do kraja
puta
Ovde stoji vreme na nebu ispod zemlje
|
