| Tekst: | Dalmatino - Grdelin
Ja san cacin grdelin
peto dite, prvi sin
u celo me je
jubija
bilin vinon me je krstija
kad me s dlana pustija
visoko san poletija
u daleki
i tudi svit
nasa zenu lipu kao cvit
more, more duboko, da bog da prisusilo
ja san ga
priletija, skoro me ugus ilo
i svaki put kad val me trisne
moje srce za njon vrisne
ka i
grana masline kad je bura osine
ja jos cujen one rici cacine
sine moj, rece on
nije
zivot prista s njon
ti nemas puno vrimena
uzmi zenu s nas eg kamena
u prolice san
prosija u lito se ozenija
do zime san uvenija
nisan je ni malo volija
more, more
duboko
rodila je sina dva
ka dva lipa sokola
i radija san kao crv
ka za svoju dicu
svoju krv
pantin njenu zadnju ric
bog me zove moran ic
i suze tri je pustila
za tri
tica ca je jubila
more, more duboko
|
