| Tekst: | Who Is The Best - Obican dan
Beograd, Beograd, to je nas grad,
koji nikad nije
sam, nije sam, nas Beograd,
Beograd, to je nas nas grad,
koji nikad nije sam, nije sam,
Beograd.
Jos jedan obican dan, Zvezda je pobedila Partizan,
kod konja je ludnica, na
trgu se slavi,
iz marice na distanci prate nas plavi.
Letnje je vreme, i svuda je guzva,
guraju i gaze me, ja sam kao spuzva,
a sve je OK, nije trip znam,
ovaj grad danas
nije Vijetnam.
Ulicama setam jer nisam u skoli,
ljudi se opet guzvaju u troli,
uzmi
sam potom, jedan mi smot'o o,
utripovao pare i uplatio loto.
Ha, devedeset peta, ljudima
sve vise stvari smeta,
ovog leta, ja sam sada meta koja seta,
ljudi gaje biljke pa posao
cveta.
Sunce mi bum bum udara u glavu,
otvorio sam pivo, iskulirao na travu,
onuda,
tuda, svuda i ne znam gde cu sad,
nazad u veliki prljavi grad.
Beograd, Beograd, to
je nas grad,
koji nikad nije sam, nije sam, nas Beograd,
Beograd, to je nas grad,
koji nikad nije sam, nije sam, Beograd.
Devojka me pozvala na ring-ding-ding,
njena cupi meni dode kao bensedin,
i posle prve kafene solje,
probacemo ono dus bre
rolje,
One me gone gone gone da ih jurim, da zurim,
da uhvatim bar jos jednu cednu seksa
zednu,
kada mi da, kada mi da, pamet mi staje,
kada bih ja uspeo da je, da je, da je, da
je,
i kad je uhvatim za ruku u srcu cujem dum-dum, dam-dam,
ja ne volim kad sam sam.
Ti bi da na stanici cekam, pristize snaja,
u blizini coskare ortaci iz kraja,
do nje
put je dug, uvek me sretne neki drug,
vutra vopi, vutra vopi, u krug,
neciji pas na mene
laje, vau vau vau,
ja ga bledo gledam 'cause I'm fucked up now,
pogledam u cuku, trebalo
je poci,
ali shvatio sam da dalje necu moci.
Beograd, Beograd, to je nas grad,
koji nikad nije sam, nije sam, nas Beograd,
Beograd, to je nas nas grad,
koji nikad
nije sam, nije sam, Beograd.
Ne znam kako ni sam budim se na kalisu na klupi,
neki
deda mi tupi da u njegovo vreme su takve slali u aps,
i bas tada, here comes the motherfucking
cops,
I got yeayo, like everydeyo,
umesto da bezim samo sam bunovan blejo,
vidim trci
pored mene cela ceta,
motherfucking sibicari su im bili meta,
prbirem po glavi, ne secam
se svega,
pa sam dosao do pobednika da pitam njega,
otkud ja sam na kalisu na klupi,
sinoc je sa mnom bila neka cupi.
Polako krecem kuci nogu pred nogu,
jos jedan, drugi,
treci put zahvaljujem se Bogu,
mamuran vrlo ulazim u trolu,
sa klinkama koje kao polaze u
skolu,
znam da nisam nevin poput bebe,
i vrlo cesto napravim budalu od sebe,
al' za
svaki moj uspon, za svaki moj pad,
znam samo ja i moj...
Beograd, Beograd, to je nas
grad,
koji nikad nije sam, nije sam, nas Beograd,
Beograd, to je nas nas grad,
koji
nikad nije sam, nije sam, Beograd. |
