| Tekst: | STARA KAFANA
1. Stara kafana jos stoji na uglu,
kad
prolazim tuda ne svracam ko' pre.
Tu vise ne sedi niko od mog drustva.
Postali smo tudji, ne vidjamo se.
2. A bilo je toga, bilo, bilo je,
za
onim nasim stolom u dnu kafane.
Jos i sada vidim meni draga lica,
mojih
drugara, starih mangupa.
3. Nedeljom popodne, nekad svratim ja,
ali vise
nema starih kelnera.
Nema vise nikog u kafani toj,
da mi kaze zdravo, gde si
druze moj.
|
