| Tekst: | Voljela je sjaj u travi
Voljela je sjaj u travi, Lorku i Bodlera
Zivjela u svijetu
pjesme, ranjiva i njezna
Mastala je ovdje mirno, sasvim izvan svijeta
Sva je bila moja,
moja, moja, a ipak daleka
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati
Zaboravi, sto je
nekad bilo neces naci
Sad si u zivotu i morala bi znati
Nema vise nikog da ti vrati sjaj u
travi
Voljela je sjaj u travi, a sada je zena
Spustio se ovaj zivot na ramena
njena
Iako je dusa njena pjesmom zanesena
Vizija iz snova, snova, snova obicna je
zelja
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati
Zaboravi, sto je nekad bilo neces
naci
Sad si u zivotu i morala bi znati
Nema vise nikog da ti vrati sjaj u travi
Ne
trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati
Zaboravi, sto je nekad bilo neces naci
Sad si u
zivotu i morala bi znati
Prestani da sanjas i da trazis sjaj u travi
|
