| Tekst: | Goran Karan - Od jubavi san dusa ranjena
Pod mojon provon olujno je more
A nigdi
svitla da mi snage da
Sva jidra spustan, zasto da se bore
Od jubavi san dusa ranjena
I necu nazad, nek me vitar nosi
Jer nisan za te moga zivit ja
Kad bog me primi, kad
me pita ko si
Od jubavi san dusa ranjena
Kad jednom bude kasno za sve rici
Jer
nije jubav rana ca se lici
Kad tilo drce ka da vitar puse
Ti dodji meni, ti dodji meni
Da ti skinen kriz sa duse
I sve san daje, sve je veca tama
I ne znan vise kako
san se zva
Jer samo pantin to ca ne bi tija
Od jubavi san dusa ranjena
|
