| Tekst: | Eva Braun - Carol Kaye
Zaustavi vreme, osmeh ne resava,
ja moram znati sta se to
desava
i ostajem tamo na rubu vremena,
negde daleko izmedju vekova.
I padam, ja
padam, budim se i dozivam,
ja padam i padam, tvoj dodir mi je potreban.
Skrivam te
vesto na starim slikama,
i opet se trazim u tvojim pricama
i zelim da stane al' nema
pomoci,
svaki put telefon kad zazvoni posle ponoci.
Pronadji me tamo gde bio sam
pre,
otvori mi vrata za bolje dane,
promeni me sada, zaboravi sve,
ucini neka vreme
stane.
Odbrojavam sate, sasvim svejedno je,
sve mora proci, pre ili
kasnije.
Pozeleces da me vetar ponese,
k'o posiljku sna do tebe donese,
ljubavi
uzmes koliko je dam,
lagano me spustis na dlan,
sve dalje i dalje, okean se sprema,
u
pogledu skrivamo sjaj,
sve dalje i dalje i povratka nema,
smehom do suza za
kraj.
Stojim u mestu, prolaze godine,
a ti brojis vrane, trenutak istine,
davno su
prosli svi vazni datumi,
a ja znam
da nikada neces ovu pesmu voleti.
I hajde oseti
ukus ludila,
do sada si retko gubila,
pokazi mi svet u bojama,
i ne mogu da se
savladam,
ti dolazis kad se ne nadam
i stara se prica ponavlja.
|
