| Tekst: | Stara pesma
Pitala me znam li fiziku i hemijski znak platine.
Ucutkao sam tu siziku i
odveo je na matine.
A tad jos nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom.
I nisam znao da ce biti mi draga,
a ni stara luda pesma sa njom:
Zorice, Zorule,
najlepse devojce,
ne mogu da zivim bez tebe,
Zoki, Zorule.
A na plazi sam joj
svirao i pesma joj se dopala.
Posle sam joj skoljke birao i skakljao joj stopala.
Tad
jos nije bilo ljubavi traga...
Posle sam sav sitnis skupio i sladoled joj kupio.
Onda
sam je kuci pratio i dobro sam postupio.
Tad jos nije bilo ljubavi traga... |
