| Tekst: | Nevernik
K'o uklet jedrenjak, u gusti modri mrak uranja kolodvor.
O, dobra noc, Banja
Luko.
Ne, ne dolazim, samo prolazim, nismo se videli dugo...
Da l' to bese cast? Sinjel
maslinast...
Znam, ona spava sad i mozda ponekad predvorjem njenog sna
proseta ludi
desetar.
Da l' ikad pomisli uz prozor pokisli il' je sve pomeo vetar?
Hej, oci carne, ispred
kasarne...
Njenima nisam bio po volji.
Vazno im bilo odakle su moji.
Zasto to
smeta, sa ovog su sveta, hlebotvorci, cestit soj.
Njen me je baba uz'o na nisan:
da l' sam
od njinih il' bas i nisam.
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Mani se, cica, ja sam
svoj...
Kod stare Kanjize, pa malko nanize, gde Tisa uspori,
dici cu salas na
bregu.
Mozda im pobegne kad zito polegne,
kad se jarebice legu.
Mozda kad sneva, meni
dospeva...
Otpravnik klima crvenom kapom.
Vreme je bilo, haj'mo polako.
Prosipa
vetar behara pehar.
Spavaj mala, masala.
Ne volim kad me uzmu na nisan:
da l' sam od
njinih il' bas i nisam.
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Za svaki slucaj, jos uvek samo
svoj...
|
