| Tekst: | Daniel Djokic - Buntovnik bez razloga
Pusti me za kraj da te kao nekad naslonim
Tu
u hodniku gde smo uvek ljubav vodili
Da o stari zid isprljam svoje laktove
I ostim na tren
tvoga srce nezne taktove
Da sutra kad me zauvek ti izgubis iz vida
Za srecan put ponesi
makar malo od tvog zida
Ne gledaj nikad u mome smeru
I ne vuci me za sako molim
te
Moje je srce svet na reveru
I lako moze da ubode te
Pusti me za kraj da te kao
nekad naslonim
Tu u hodniku gde smo uvek ljubav vodili
Da o stari zid isprljam svoje
laktove
I osetim na tren tvoga srca nezne taktove
Da sutra kad me zauvek ti izgubis iz
vida
Za srecan put ponesi makar malo od tvog zida
Ne gledaj nikad u mome smeru
I ne
vuci me za sako molim te
Moje je srce cvet ne reveru
I lako moze da ubode te
Jer ja
sam tu u prolazu
I losa veza za svakoga
Jos jedan buntovnik bez razloga sam ja
Ne
gledaj nikas u mome smeru
I ne vuci me za sako molim te
Moje je srce cvet na reveru
I
lako moze da ubode te
|
