| Tekst: | Boris Novkovic - Gore iznad oblaka
Jedna vece sasvim prosta,
komad tuge zrno
sna,
meni tebe nikad dosta,
posle svih tih godina.
Mlado vino davne slike,
ko
na platnu redaju se,
al iz zelje ili navike,
one traju redaju se.
A gore iznad
oblaka,
svakom pise broj koraka,
imal koga da kaze mi,
da cu te sresti bar da slaze
mi.
Neznam ja nista o zvjezdama,
ni sto ce biti kad se probudim,
al znam da moram da te
poljubim,
bar jos jednom da ne poludim.
Sve sam bure i oluje
iza sebe
ostavio,
al od pjesme i od tebe
jos ti nisam ozdravio.
Ref.
Ref.
|
