| Tekst: | Bony & Clyde - Djavo bele boje
Zivela je nekad u ulici ovoj,
i sve je bilo ko u
nekoj prici.
Bila je vrsta koja iz umire,
bice do koga nemoral ne dopire.
U svakome je
gledala ono sto je dobro,
verovala ljudima i to je bilo kobno,
Jer zivot se danas svodi
na,
poroke, na prevare, i lazi i dilere droge.
Sve je kraljevstvo mraka i teskog
kriminala,
a ona kao da nista nije znala,
zato je i lako upala u klopku,
na ivici sa
jednom nogom u grobu.
Zasto uvek dobri moraju da pate,
iza tude greske zivotom da
plate,
a tako je malo htela od zivota
kostala je skupo iskrena dobrota,
i mnogima za
primer ona je sluzila,
a takvu sudbinu nije zasluzila.
Refren:
Djavo bele boje
bacio me dole,
unistio zivot srusio mi sve,
kad sam samo tebi verovala Boze,
gde si onda
bio da mi kazes NE?!
Crna limuzina vozila je negde,
ona nije vise licila na
sebe.
Nosila je neke cudne skupe stvari,
sliku o zivotu pocela da kvari,
a onda su price
pocele da kruze
predrske za stvarnost i suvise ruzne,
da fura s nekim matorcem za
lovu,
kako su je negde ostavili golu.
A ona nije htela ni reci da kaze,
jer nikada nije
znala da laze.
Znali smo da nesto dogadja se strasno,
kao da se djavo poigrao s
mastom.
A onda jedne noci desila se drama,
kao senka tiho dovukla se sama.
Krvava i
slaba, pocepana, mokra,
od sebe ni glasa da pusti nije mogla.
Iznemoglo telo, drhtavo od
zime,
nije znala cak ni svoje ime.
Nastupila je teska narkomanska kriza,
osim igle i
droge nije imala nista.
Refren:
Djavo bele boje bacio me dole,
unistio zivot
srusio mi sve,
kad sam samo tebi verovala Boze,
gde si onda bio da mi kazes NE?!
|
