| Tekst: | Udvarao sam se nepoznatoj devojci u kanjonu Tare,
kod Kolasina govorio istine,
na svim
jezicima zario i palio da ih poveruje
a secao sam se da si mi najkrupnije lazi
verovala,
Vera Pavladoljska.
Pevao je slavuj sa grlom grlice,
u zavicaju me
jedno drvo na te podsecalo.
Hvalio sam se da si luda zamnom,
cela plaza da ti se uzalud
udvara,
kako te teram da ides iz glave,
i kako neces, Vera Pavladoljska.
Ronio
u najdublje, bezao u sume
da te glasno zovem da niko ne cuje,
bio sujeveran, molio
prolaznike
da te ne zamisljaju, da te ostave na miru,
ceznuo da ceo dan prolazis kraj
mene
a da se ne okrenem, Vera Pavladoljska.
Po nevremenu ja sam lovio na
ruke,
med zlatnih meridijana u vodi,
opisivao oci jedne zene mesec dana,
u vozovima
bez reda mnoge saputnice
ubedio da su mi sve u zivotu misleci na tebe,
Vera
Pavladoljska.
Slovoslagaci su sretni dok ovu pesmu slazu
u mrtvim i laznim jezicima,
u pogresnim naglascima,
nekoliko drzava tvrdi da si njina,
ti si na svoje ime ljubomorna,
ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
koje ptica kuka, Vera Pavladojska.
|
