| Tekst: | Ana Stanic - Duh
Hodam kao senka
mene ljudi ne vide
penjem se na
prste
gledam ih kroz prozore
u srcu bol i tama slave
bezvoljne misli vode
glave
Dodirnem ponekad
dlanom tudje obraze
prene me hladnoca ispod
koze nose
je
u srcu bol i tama slave
bezvoljne misli vode glave
R:
Ja hocu vise
ja
mogu jos dalje
tamo gde ptice odlaze
do neke bolje obale
Ja hocu vise
ja mogu
jos dalje
tamo gde ptice odlaze
do neke bolje obale
Ulice bez svetla
sve te
ljude primaju
hodam medju njima
oni me ne poznaju
njihova srca suve grane
plase se
svetla
ada svane
Gledam kako sroje
mirno se prepustaju
u svoj mali
zivot
nikoga ne pustaju
njihova srca suve grane
plase se svetla
kada
svane
heeeeee eee e eejj
heee eeee ee e ej |
