| Tekst: | Kad bi ljudi bili ljudi
Kad bi ljudi bili ljudi, pa da brinu brige svoje,
a ne gde
smo i kakva je nasa ljubav i nas dvoje.
Bogovi nas sastavljaju, a dusmani
rastavljaju.
Uzalud im trud i muka, jer nas cuva Bozja ruka.
Kad bi ljudi bili ljudi,
pa na miru da nas puste,
da sanjamo slatke snove i spajavo nase usne.
Kad bi ljudi bili
ljudi, pa na miru da nas puste,
da sanjamo slatke snove i spajavo nase usne.
Kad bi
ljudi bili ljudi da se samo Bogu mole,
i da nikad ne diraju one sto se strasno
vole.
|
