| Tekst: | NA KAFU NAM NE DOLAZIS VISE
U nasu si kucu dolazila cesto
kod sestre na faku i price o
skoli
Imao sam tada devojku i ljubav
al srce je htelo tebe da zavoli.
R: Sad i moja
sestra zali
zasto te na kafu zvala
ne dolazis nama vise
a srce si moje
otrovala.
Na pocetku leta staje skolsko zvono
raduju se mnogi dugom, toplom
letu
kako ja bez tebe da provodim dane?
sto prekide, sreco, ljubav zapocetu?
R: Sad
i moja sestra zali
zasto te na kafu zvala
ne dolazis nama vise
a srce si moje
otrovala.
Kod mojih na selu proveli bi leto
setali bi dugo kraj reke po
travi
oprosti mi sto te preboleo nisam
i necu jos dugo, a ti - zaboravi!
R: Sad i
moja sestra zali
zasto te na kafu zvala
ne dolazis nama vise
a srce si moje otrovala. |
