| Tekst: | Legende - IPAK SVE PRODJE
Nocas smo pricali dugo,
sapatom varali san,
sarali
bezbojnim tusem,
svod mastom poplocan.
Sapuces kao za sebe,
glas ti se gubi u
tami,
Boze koliko nas je,
a svi smo tako sami.
Pitas me sta je to sreca,
zaivot
se igra u stvari,
u mraku privlaci sveca,
onda shvatis da zari.
Dubokom misli
kopas,
izvor od suza slan,
pesnicu vidis samo,
k`o zguzvan prazan dlan.
Ne boj
se, ipak sve prodje,
znam za sve strahove tvoje,
nezvani tek se uvuku,
da mracne misli
kroje.
Veruj mi sve to vec prodje,
duso sve to izbledi,
za jedan bljesak u
mraku,
i za to ziveti vredi. |
