| Tekst: | Zvonko Bogdan - Fijaker stari
Fijaker stari ulicama luta
i sa sobom nosi zaljubljeni
par
cele noci sneg polako pada
a, dvoje mladih greje srca zar.
Prosla je noc kao
oka treptej
i zora rana sad ostavlja svoj trag
ja napustam najmiliju dragu
sve divne
noci i taj Sombor grad.
Samo da mi se lastom stvoriti
i da mogu nebom leteti
leteo
bi' cio dan i noc
samo da mogu svojoj dragoj doc'.
Fijaker stari sad vise ne luta
i
ne cuje se onog vranca bat
zaboravit' moram svoju dragu
sve divne noci i taj Sombor grad |
