| Tekst: | Um
Ocima i mozgot tvoje korake je brojim
tebe mastajuci uvek divlju pozudu si dojim
kao divlja
zver uvek te se bojim
svoje gac napunim,telo svoje oznojim
al ne pustaj da ide preko vrha
da tebe
osetim toga mi je svrha
i seti se da e prvi nas kres
savladao u meni neki natprirodni stres
Ugasimo svetlo i proguta nas tama
tada granice mi brisemo i budi bog sa nama
akrep i
azdaja,kurva,gospodja si ti
tada nase mane i vrline otkrivaju nam prsti
i tako...stigosmo do cina
ona saljivo mi kaze zelela bi sina
i sada kao vinovni sramote,prostote
Kad je moj um navladao ti
razum
Organ moje butine lagano samara
i ko da pita mozek dal' me ona vara
dijalog ljubomore
izaziva mi osmeh
moja prljava masta opet pomislja na greh
samo zubi sto ne vire,osmeh spaja usi
jer na javnom mestu ocu ona da mi pusi
znam da je luda dok ljubi me svuda
isustajuci telo meni
odlazi do uda
koji posle penetracije nadolazi polako
ljudi negoduju burno a zeleo bi svako
nabio
do kraja i zabacio glavu
jer svrsiti je bolje uz poduvanu spravu
Kad je moj um navladao ti razum
tada si za mene bila kao naucnika izum
Pocela je pljuvati kao vatrogasnu penu
evo draga lopata pa
cemo na smenu
ona vraca pa ja kupim
sada vraca pa ja kupim
Au,koliko je sveta
kao nekad davno
bilo je za vreme nekog sveta
i necu da nas draga pokupi racija
zbog od prirode zvana masturbacija
Kad je moj um navladao ti razum
|
