| Tekst: |
- Sinan Sakic -
JANJICAR
Harao i palio, vitkom sabljom sek'o
carstvom
cara Sulejmana, dugo na daleko
jednog dana dosao je u odaji vodje
da zapali i porusi mesto
gde je rodjen
Na zgaristu puste kuce, plakala je zena stara
on poteze svoju sablju,
sablju janjicara
car zasija iz ociju duse sto sad gine
taman htede poseci je, ona rece
sine
Nemoj sine, ne gresi se, odavde si znades
majka sam ti, poznajem ti na usnama
mladez
sjaha s konja mlad janjicar i sablju ispusti
majka htede nesto reci, ali ne
izusti
BOG SUDBINE, ZADNJEG DANA
DADE MU NA DAR
CELI ZIVOT DA PROZIVI KAO
JANJICAR
|
