| Tekst: | Dusa jene zene nocas pije tugu
vec odavno njenom srcu lako nije
dok voljenog ceka sama
i
drustvo joj pravi tama
ona misli dal' ce nekad doc'
Ref.
On bi' dos'o al' ne
moze
jer mu njegov ponos ne da
jos je voli, jos se seca
zajednickih leta i
proleca
A covek bi' dos'o do voljene zene
da joj prizna da ne moze
bez ljubavi
njene
da joj prica duge price
dok polako zora svice
sve dok novi ne osvane
dan
Ref.
I jednom i drugom lete tako dani
jedno drugo vole a opet su
sami
ona sama jos ga ceka
i razmislja da li neka
druga zena pored njega
sad
Ref. |
