[mll]

Muzička teorija se svodi na ono kako je neko već radio.
Mozart je radio ovako, Bach je radio onako i tako dalje.

Tebe, ako si muzičar, sviraš već komponovanu i produciranu muziku ne treba da zanimaju ovakve stvari, jer ti sviraš što je neko napravio.

To što ti ispituješ, je pitanje za kompozitore ili producente.
A odgovor je, da, možeš, možeš raditi šta god hoćeš.
Možeš bez veze udarati po notama i tako napraviti pjesmu, i niko ti ne može reć ništa, a da li će to biti prihvaćeno, to je već druga stvar.

Skale koje imamo su neke smjernice,koje su nastale razvojem muzike, a kasnije su isplovile i druge skale.

Pravilo muzike je da zvuči dobro, drugog nema, sve ostalo je "kako je ovaj ili onaj radio".
Dodato:
Poslušaj na primjer muziku koja se svira na Bali, Indonezija.
Zvučaće ti smiješno, naravno, jer si odrastao uz nešto drugo, a njima je naša smiješna.
Zamisli Amerikanca da sluša Mirsadu i jarane, smijao bi se, a naši stari u tome uživaju.
Dakle, programiran si na Orijenta-balkanski način, i to je to čega se držiš.
Muzika je biologija, fizika, matematika, a pravila nema i nikad ih neće biti.
Mnoge pjesme i ne koriste jednu skalu kod nas, vidi JV, mnogo pjesama ima mnogo nota koje se prepliću između skala, a koga briga što je to tako, bitno je da dobro zvuči.