Klavir je instrument sa dirkama kod kojeg se ton proizvodi udarom filcem prekrivenim čekićem o metalnu žicu. Zbog svojih velikih tehničkih i izražajnih mogućnosti klavir je jedan od instrumenata sa najbogatijom muzičkom literaturom. Opseg klavira obuhvata tonove od subkontra A (2A) do c5. Muzika za klavir najčešće se piše u dva linijska sistema. Gornji sistem se uglavnom izvodi desnom rukom, i najčešće se zapisuje u violinskom ključu dok se donji sistem uglavnom izvodi levom rukom i zapisuje u bas ključu. Izvođač čiji je instrument klavir zove se pijanista.
Klavir je naslednik čembala, klavikorda i drugih nekadašnjih instrumenata sa dirkama. Opšteprihvaćeno mišljenje je da je izumitelj klavira Bartolomeo Kristofori, koji je svoju ideju po prvi put realizovao oko 1720. godine, tako što je umesto tada korišćenog mehanizma gavranovih pera koja okidaju žicu napravio sistem čekića koji zvuk proizvode udarcem o žicu. Time je postigao zavisnost jačine odsviranog tona od jačine udara prsta na dirku što je u to vreme bila novost, jer se ranije okidanjem žice preko mehanike dirki mogla postizati samo jedna jačina tona. Zbog ovoga su se prvi klaviri nazivali „piano e forte“ (ital. piano e forte - tiho i glasno). Piano e forte je prvi počeo praviti Gotfrid Zilberman (Gottfried Silberman), nemački izrađivač instrumenata sa dirkama. Njegovi učenici su nastavili proizvodnju ovih instrumenata i usavršavali je u Engleskoj i Beču, po kojima su razvijeni mehanizmi dobili imena. Izrada klavira sa bečkom mehanikom bila je najmasovnija na prelazu iz 19. u 20. vek. Vremenom ju je potisnula engleska mehanika, koja je i danas dominantna.
Delovi klavira
Spoljašnji deo klavira čini drveno kućište sa tri noge. Samo kućište ima oblik položene harfe, a na njegovoj gornjoj strani se nalazi poklopac koji se može otvoriti. Dve noge između kojih se nalaze pedali se kao i klavijatura nalaze na prednjem delu kućišta. Treća noga se nalazi na zadnjem delu kućišta.
Unutar kućišta nalazi se okvir napravljen od čelika ili livenog gvožđa na kome su zategnute žice čijim vibriranjem se proizvode tonovi. Oko žica za najdublje tonove (od 2A do 1Fis) se nalazi dodatni namotaj bakarnih niti da bi se dobila bolja zvučnost. Po dve žice ima svaki ton od 1G do Ais, a po tri sve ostale (H do c5). Žice su pričvršćene za metalne čivije, čijim se zatezanjem i otpuštanjem klavir štimuje.
Na dnu kućišta se nalazi drveni rezonator sa poprečnim rebrima koji je napravljen od jelovine.
Klavijatura i mehanizam
Klavijatura klavira ima 88 dirki - 52 bele i 36 crnih. Bele dirke su u prošlosti po pravilu prekrivane slojem slonovače, dok se danas za ove svrhe mahom koristi plastika. Njima su predstavljeni dijatonski tonovi C, D, E, F, G, A i H. Na crnim dirkama se sviraju povišeni dijatonsiki tonovi koji nemaju svoje ekvivalente među onima koji su preko belih već dostupni.
Pedali
Pedalima se izražajne mogućnosti klavira obogaćuju. Najčešće upotrebljavan je desni pedal. Njime se prigušivači podižu sa žica, dozvoljavajući im da slobodno vibriraju. Time se ne postiže samo prirodno vibriranje žica nego i slobodna rezonancija među njima.
Levi pedal (ili ital. Una corda) koristi se za postizanje mekog i baršunastog zvuka. Njegovim pritiskanjem se klavijatura pomera malo udesno, zajedno sa celim mehanizmom, pa čekić umesto u tri udara u dve žice, ili umesto u dve u jednu.
Srednji pedal se retko koristi i veliki broj klavira izrađeno je bez njega. Efekti koji se postižu upotrebom srednjeg pedala nisu standardizovani i zavise od proizvođača.
VRSTE KLAVIRA
Pianino instrument je manje veličine namenjen za kućnu upotrebu i napravljen sa svrhom uštede prostora. Ima manji rezonator nego klavir, zbog čega su mu žice raspoređene uspravno (engl. Upright piano). Manji rezonator znači i manji volumen zvuka, ali inače ovaj instrument zvuči isto kao i klavir.
Polukoncertni klavir, kao sto mu ime kaže, ima veličinu polovine koncertnog klavira prema svom rezonatoru. Danas se ovakvi klaviri daleko ređe prave nego ranije, zbog uštede mesta u stanovima. Dok se ranije sviralo u manjim i većim salonima, pa se prema veličini sobe I kupovao klavir, danas to više nije slučaj. Za kućnu upotrebu se kupije pianino, a za koncertne sale, veliki koncertni klavir.
Koncertni klavir ili “Grand piano” ima dužinu od oko 242 cm i koristi se sa otvorenim pokrivačem, jer se tako rezonancija žica u kućistu najbolje čuje i poseduje najbolji kvalitet. Koristi se u gradskim koncertnim halama.
Električni klavir ima prednost da manje košta i zauzima još manje mesta od klasičnog pianina, međutim najveća prednost, je sto ga je moguće svirati u svako doba, jer ima priključak za slušalice, a ako poseduje i dinamiku udarca, razlika prema “pravom” klaviru je zaista minimalna. Osim toga, električni klaviri često poseduju razlicite boje zvukova klavira, orgulje i drugih instrumenata.
