Krenemo dva drugara i ja da se provozamo malo biciklama jedno 10-15 km, medjutim uhvati nas mrak i mi kazemo nema veze polako cemo a put je kroz sumu nizbrdo ( jedno 5km, uzak, pun krivina i kamenjar, a sve nizbrdo) tu mene prestigne drug i ovaj za njim to me povuce i mi krenemo maksimalno koliko mogu bicikle da idu a mrak 100% ne vidi se nista suma svuda oko nas u istom trenutku na razdaljini oko 20-30m padnemo obojica tj. ispravimo dve krivine, on je imao tri kopce na glavi povredu noge i malo odrljao ruku a ja netaknut polomio desno rame na dva mesta, ne bi bilo to toliko strasno ali mi da zovnemo taksi ili hitnu ne znamo kako da objasnimo gde smo ni priblizno... Sreca po mene da je on pao jer je isao ispred mene tih 20ak, 30ak metara jer da on nije pao oni bi otisli jos sigurno 3 km ne bi se ni okrenuli a onda bi me cekali negde pa dok bi se vratili ja bi bio u kanalu sve vreme
... Srecom zovnemo jednog drugara koji zna taj put on dodje po nas i pravo na hirurgiju sto je najgore nas dvojica se i nismo uplasili kad smo pali, ali ovaj treci bio u sredini
ma ni A ni B. . . Sutra ja odem da vidim gde sam pao kad od moje glave jedno 50 cm nema sta nije imao: neka drva, razbijena tegla, ali na kraju sve dobro ispade. . . Eto to je jedno ne tako lepo vece...