Evo da se i ja prikljucim klubu,posto sam strastan hekleras i goblenista,ali me je dosad bilo sramota da to javno priznam!
E sad posto vidim da ima dosta kolega muzicara koji su heksualno opredeljeni isto kao i ja vise me nije sramota i bas mi je drago,posto tu tajnu vec duze vreme cuvam i bilo mi je jako tesko!
Evo i jedan mali tutorijal o tome,i molio bih moderatore da ga stave u sekciju za tutorijale!
Heklanje je postupak pravljenja tkanine od vunice ili konca. Heklanje se, slično štrikanju sastoji od provlačenja petlji vunice jedne kroz druge. Heklanje se razlikuje od štrikanja po tome što je u jednom trenutku samo jedna petlja aktivna (jedini izuzetak je Tunisko heklanje) i što se umesto dve štrikaće igle koristi heklica za heklanje.
Prema nekim teorijama heklanje je poteklo od tradicionalnih ručnih radova u Arabiji, Južnoj Americi ili Kini, ali nema jasnih dokaza da je taj ručni rad rađen pre nego što je postao popularan u Evropi u 19. veku. Poznato je da se prva štampana šema pojavila u holandskom časopisu u ranom 19. veku. Mnogi smatraju da se heklanje verovatno koristilo u ranim kulturama, ali da se umesto heklice koristio savijeni kažiprst; tako da usled toga nema materijalnih ostataka da svedoče o tome. Ovi autori ukazuju na „jednostavnost“ tehnike i tvrde da „mora“ da se koristila odavno.
Drugi autori tvrde da su tkani, pleteni ili čvorovani primerci tkanine sačuvani iz veoma davnih vremena, ali da nema sačuvanih primeraka heklane tkanine u bilo kojoj etnološkoj zbirci, ili arheološkom izvoru pre 19. veka. Ovi autori ukazuju na tamburske heklice koje se koriste u tamburskom vezu u Francuskoj u 18. veku i tvrde da je provlačenje petlji kroz tkaninu preraslo u „heklanje u vazduhu“
Počevši u 19. veku u Britaniji, SAD i Francuskoj, heklanje počinje da se koristi kao manje skupa zamena za ostale oblike čipke. Cena fabrički proizvedenog pamuka je padala i iako su heklane čipke zahtevale više konca nego tkane čipke, heklane čipke su se brže izrađivale i bile su lakše za učenje.
U vreme Velike gladi u Irskoj (1845 - 1849) časne sestre su učile tamnošnje žene i decu da heklaju koncem. Rad je nošen širom Evrope i Amerike i kupovan zbog svoje lepote i zbog humanitarne pomoći koju je to pružalo irskom stanovništvu.
Heklice su se kretale od od primitivnih savijenih igala u dršci od plute, koje su koristile siromašne irske čipkarice, do heklica od skupoceno obrađenog srebra, gvožđa, slonovače ili kosti postavljenih u različite drške, od kojih su neke bile bolje dizajnirane da pokažu damske ruke nego za rad sa koncem. Do ranih 1940-tih, uputstva za heklanje su se već štampala u Engleskoj.