Ja ljudi moji sviram sad vec skoro 20 godina...
Na zalost, danas nema onih tezgi koje su nekada bile, o kolicini para da i ne govorim. Znate svi na sta mislim. E sad, da li se svira "iz srca"? Ovako: u 99.9% slucajeva DA!
Volim da sviram, to radim od kako znam za sebe. Imam i ja par "svojih" pesama na koje znam i da se rasplacem i na koje zaista puknu emocije. Kao i kod Krese, sve se i kod mene vezuje za razne dogadjaje u mom zivotu... Mnoge pesme me podsete na neke stvari, kako lepe, tako i tuzne i ruzne. Da nije odredjenih pesama, nekih stvari bi se setio vrlo retko, gotovo nikada.
Desi se, naravno, da se po nekada svira "preko qrca", ali za tako nesto mora neko posteno da me izprovocira. Ne mora to biti nedostatak para, ja sam hiljadu puta svirao ljudima za DZABE, po celo vece. I bilo mi drago, i ja sam se dobro proveo. Mnogo znaci ukoliko je publika vesela, tada mi zaista pare nisu toliko ni bitne. Vazno je ispostovati ljude i kada nemaju para. Oni pravi ce to svakako znati da cene, pa ce ostaviti para kada budu imali. Ne jednom sam tako prosao...
Najgore je kada neko dodje i DAVI li DAVI... Pre neko vreme sam svirao u seocetu pored Subotice... e pa ZGADILO mi se sve! Gomila pijanih maloletnika, mozda po koji mladji punoletnik. Staklo i srca na sve strane, samo cekas kad ce flasa u instrumente. I to bezobrazno, bog te hebo, zanovetaju, zakeraju, deru se, prave kavgu... E tada sam zaista jedva cekao fajront. Kada su na kraju srusili zvucnik sa stalka gitaristi na glavu onda mi je pukao film! Sva sreca da je gitarista uspeo da pridrzi kutiju.... Svukao sam sibere na mixeti i bio, majke mi, spreman i da se pobijem ako treba. Pa STOKO JEDNA BALAVA....
Eto, u takvim retkim slucajevima zaista sviram preko qrca.
A znaci i mnogo ukoliko se neko vreme ne svira. Eeeee, onda jedva cekam neku tezgu, ma moze i skroz dzabe, samo neka se svira!
Sta cu kad volim...