Kad se već prisećamo starijih vremena, onda treba reći da starija vremena pamte muzičare koji su živeli pre svega ZA muziku, a tek onda i možda OD muzike.
Ko ima strast, talenat, taj je svirao na čemu god i mogao je da generiše muzički ugođaj kojeg bi ljudi nepogrešivo prepoznali.
Danas se razmišlja, kalkuliše, koliko da se uloži te da li će da se vrati. Moje mišljenje je da treba nabaljvati uvek najbolju opremu. I to sa publikom nema nikakve veze.
Kao što ona šef kuhinje zna razliku između profesionalnog noža i šta sve može da uradi sa njim uz mnogo manje napora nego sa nekim jeftinim nožem, tako i muzičaru treba da je pto lakše da se izrazi, da iskombinuje sve što mu se kombinuje isl.
To sve pod uslovom da voli svoj posao i da uživa u njemu.
Ako to nije slučaj, ako muzičar odrađuje svirke, ako su mu se svirke smučile do te mere da je otupeo i na muziku i na svoje osećaje u vezi sa tim, ako je postao puki robot koji ponavlja ono što mu je „ušlo u prste“, ako dok svira razmišlja o tome da li je uplatio parking..onda je to žalosno i jadna slika i muzike i umetnika.
Ako se muzičaru ogadi muzika, ako se fudbaleru ogadi lopta, ako se ginekologu ogadi..
da ne širim priču, razumete šta mislim
