[alfaholic]

Ako već idemo toliko u realnost, aranžeri su skupe igračke, oni nisu DAW i u skladu sa tim takva im je i namena.
Kontroleri zapravo rade nešto slično kao i automatizacija u DAW, sa određenim ograničenjima koja u PA postoje, a unapred su osmišljena tako da bi svako mogao da se snađe i na brzinu napravi stil.

Što se ovoga tiče, Korg aranžeri rade najbrže jer se njima kontroleri dodeljuju automatski kada se u stilu podesi program, fx send i ostale opcije, dok je na Roland-u svaka promena unutar stila morala biti ispraćena klasičnim midi programingom.

Ovde benefiti imaju obični korisnici, dok su neki drugi malo uskraćeni, ipak njih je u mnogo manjoj meri pa je to i suština problema.

Kontroleri 91 i 93 su samo jačina SEND signala, dok 12 i 13 regulišu druge parametre, nevezane za samu količinu efekta, kao što sam već pomenuo predelay.
Na primer, želimo da na svaki snare napravimo da nam SEND reverba bude 127, a predelay 10 ms, decay 0.9 sekundi, sve to rešavamo kontrolerima 12, 13 i 91.

Nema potrebe za prevelikim komplikovanjem u midi programingu, ipak je to sprava za live nastupe, a kad se uzme u obzir šta se uglavnom svira i na kakvim sistemima, ne postoji potreba za toliko automatizacijom.
Ako je pak ideja bila da se što više odradi u DAW pa onda samo prebaci u aranžer, to ipak nije toliko kompatibilno, posebno zbog načina kako Korg beleži kontrolere i ovog gore pomenutog.

Import MIDI u Style Edit modu je odlična opcija za ovaj način rada, jer se ceo MIDI file iseče na komponente, exportuje u 0 formatu i nakon toga samo importuje.
Kasnije je, što se mene tiče, mnogo lakše ne igrati se kontrolerima, već za celu kompoziciju napraviti programe i efekte, što je generalno slično mixanju.
Poenta je u nekim drugim stvarima da taj stil kasnije zazvuči dobro, što je u 99% slučajeva naučna fantastika, čak i pored gomile setova i semplova. Ali to je neka druga tema, verujem mnogo bitnija od samih kontrolera...

Pozdrav.