Kako ste se rješili treme?
 

Evo mene zanima da li dan danas koji ste već iskusni u live svirci, da li više imate tremu. Kako ste svirali po prvi puta? Da li ste imali nervozu?

Ja sam ucio od starijih kolega kako se radi.Jos dok nisam radio ovaj posao profi gledao sam kako se ponasaju harmonikasi,pevaci itd na nekim proslavama na kojima sam bio kao gost.
Kad sam stekao dovolji repertoar i kvalitet sviranja odmah sam usao u dobru ekipu (jedan deo orkestra Juzni vetar)bas sam menjao Pericu Zdravkovica u hotelu Sumadija u Beogradu i tako je pocelo.
Treme nisam imao mada je bilo jako nezgodno pratiti pevaca koji je sve pevao iz polu tonova.
Milica Zdravkovic je bila ok i sa njom nisam imao problema.
Tremu nisam nikad imao,a kad sam video da od toga moze lepo da se zivi poceo sam ozbiljno da se bavim ovim poslom.

Eto,to je to!!!

Ma svako ima tremu kada svira sam znaci sam sa klavijaturama a tremu nemas kada sviras sa orkestrom ja sam tremu pobijedio svirajuci po domovima zabave itd...a tremu nikada nemozete pobijediti bukvalno zauvijek nemoze to niko...dobijes je na par minuta i prodze ...

trema je uvek bila na pocetku ja sam kao klinac isao na zamene po restoranima menjao sam kolege starije dosta su me zvali kad oni ne mogu nalazio sam se u teskim situacijama dolaze su razne zvezde seki milance ljuba lukic itd. malo sam imao tremu od njih ali to su ljudi profesionalici tako da ti ubiju tremu odmah jednom recenicom i mogu ti reci da i dan danas secem se njihovih reci

nekoliko piva nemoze da skodi... ;) ...tako sam je ja savlado :p

takodje kolega, i ja par piva popijem i trema nestaje, mada najvecu tremu imam kad znam da u lokalu u kome sviram ima neko od muzicara... :)

Poznajem neke koji su na taj nacin postali zesci alkosi. Manite se momci alkohola, razumna doza treme je potrebna i dobrodosla.

Kad je trema tema, uvek se setim dobrog starog Djoleta Balasevica i njegove price kad mu je na jednom od njegovih prvih festivala prisla neka "kolegenica" iza scene i pitala ga "Jel imas tremu?" a on joj odgovorio: "Pa zar i to treba? " :)

Tako sam i ja prosao, ja ne znam sta je to... :) Nisam ni imao vremena da mislim. A sad, kad se pitam, us..rem se... :)

Imao sam par puta, salim se malo, ali to su obicno bili koncerti tipa "dan grada" ili tako nesto, pa neke jake zvanice. Mada, to nije bilo opasno zbog toga vec zbog toga sto sam bio deo nekog ansambla a obicno jedini instrumentalista (na klaviru, npr) i od mene zavisi takoreci sve. Jos sam u takvim slucajevima pratio amatere, pa onda muka i tuga... I jos trema, bas zbog toga... Pa mi jos tonac opali monitor pored mene, morao sam da pipkam klavir jer bi oduvao publiku (i main je bio pojacan onako, mushki), a klavir kad se pipka dobije se brljotina i eto... Sakrio sam se iza kacketa i izbrljao. A svirao sam tj. pratio hor nekoliko numera a ova brljotina se desila na pesmi "deca pireja" koja je isla iz As-dura a ja svirao forspil desnom u tercama a levom bass i kontru (da se tako izrazim, da me vecina najbolje shvate). E, sto sam ovo napisao? Zato sto je najbolji lek za tremu odlicna uvezbanost i sigurnost u sebe a meni onda pesma nije dovoljno "legla" ili naski receno nisam je dobro navezbao iako je na probama zvucala ok, ipak nije bila gotova i gde ce se desiti bash? Pa na nastupu, naravno... :)

Kad ste sigurni u sebe i kad ste navezbali za 10-ku, onda trema nestaje.

Ah, da, kad sviram sam i pevam(kao sto radim u 99% slucajeva), nemam tremu. Mozda je cudno ali tako je. Nemam ni puno godina iza sebe ali mislim da sam barem tim iskustvom "olecio" tremu. Ma samo napred i veruj u sebe. U mom kraju postoji izreka "Svako cara ne poznaje". :)

Pozdrav i sve najbolje.

korg18
 

dobro pitanje,takodjer svi smo to prosli,mada kada sam tek pocinjao svirat,i kad neko vako dodje mi u goste,i ja hocu zasvirat ono trema me uhvati,i grijesim fulam i tako jedno godinu dana,e kada sam nakon nekog vremena poce oda radim u kaficu,bilo je treme mnogo,ali i tad sam znao da pogrijesim,ali vriijeme cini svoj,i nakon mjesec dana rada u kafani,trema je prestala ona i dalje je u meni ali ne mislim na nju nego radim svoj posao isto kao da sam sam kod kuce,pa vjezbam,mislim uvijek mozemo imati tremu,mi neznamo kolko nas zna naroda gledat,napr,na svadbama,uz veliki orkestar itd itd,sve ima svoj,mislim ako imas tremu,najbolje je mislit ono sto znas,kada to vjezbas kad si sam,dok ja tako nisam radio sve sam se plasio,trnci nizame prodju,i sav se najezim,nekak,ukocim se,treba malo vremena,najbolje je krenut gdje ima dosta naroda ,ako gdje sviras najbolje tako,ili snekim ici na svirku i tako,seiko je na top music imao tremu,kada je bio gost on i fazlija,a koliko on godina svira nisam se ni rodio,ali eto uvijek toga ima,ovo je neko moj misljenje i kako sam ja dozivio to,pozzz za sve.

Normalno je da mladi muzicari bez iskustva imaju tremu,ali sve to vreme uradi svoje.Svaki "tremarosh"treba da razmislja u pravcu,da nece niko nista da mu kaze ako neku pesmu pogresi,ili ako neku pesmu ne zna.Najbolje je ne razmisljati o tome,vec se usredsrediti na samu svirku,i zamisljati da tog momenta nema nikog u lokalu,pa makar bio pun.Vraticu se na momenat na nesto iz nekih proslih tema,postova itd.Bilo bi veoma pozeljno da ima nekog starijeg po radnom stazu i iskusnog kolegu pored sebe,jer na taj nacin on moze da mu olaksa sam rad,i da mu pomogne sa sa savetima tog momenta.Mora da ga sugerise i ako pogresi pesmu,da nema veze,i da to niko nije ni provalio(sto je i istina 99%)i da pichi dalje.Posle izvesnog vremena (ali konstatnog rada u nekom lokalu)ce sam sebe da ulovi da trema vise ne postoji,i da je prevazishao sve prepreke sto se tice nekih stvari vezane za nas posao.
P.S.
Ako je nekom za utehu,ja i dan danas imam frku kad neki put losije prodjemo na tezgi,i kad krenem kuci,imam tremu da kazem zeni da smo lose proshli.:lol: