nije bas isto,sto ne znaci da je opravdanje i ni za sviraca ni pevaca,npr desi se koliko puta da u trenutku zaboravis neki forspil,ali kao svirac mozes da improvizujes odsviras npr melodiju refrena ili kako se vec snadjes,ali tekst pevac mora da zna uvek...tu je slaba vajda od improvizacije bilo kakve :) ,ja imam problem u kafani npr gde se dosta narucuju pesme ,neki narucuju kod mene pesme neki kod pevaca...i kad otpevamo jednu porucbinu ja se pokidah da se setim koja je sledeca :D pa posle dolaze ljudi jer su platili pa pitaju itd :) malo neprijatno ...

Sve stoji sto ste stariji rekli sto se komunikacije tice, ali ipak Matrix se s pravom pita za to. On je moj komsija iz Mostara i poznajem i njega i slusao sam njegov band, a i znam u kakvom se podrucju radi i kakve su svirke kod nas, a i znam otprilike kako je drugdje. Svirke u nasem okruzenju su poprilicno nezahvalne. Moras znati sve od Nirvane do Silvane, stat izmedju pjesama smijes samo ako je hitan slucaj, a narod se razumije u muziku kao teta Marica u nesto sa jako izrazenim krivuljama, a najgore je to sto misle da se razumiju.
Tako da dolazimo u situaciju da u svatovima uvecer uglavnom od svake pjesme ide jedna ili dvije strofe i bez stajanja se pici dalje, jer kod nas ako ne ubodes pjesmu, plesni podij se razidje - komentar publike da ovi i "nisu nesto". Ako je prevelika pauza izmedju pjesama - "nisi nesto", ako se ne daj boze potkrade neka primijetnija greska - "nisi nesto". Improvizacija u pjesmi, sto se nje tice, ako te "usere" jednom u veceri u svatovima da improviziras, jos si dobro prosao. Tako da kod nas komunikacija u bandovima mora bit besprijekorna, tako da mi na pamet pada neka aplikacija recimo za android, pod uvjetom da ste svi povezani preko 3g, wifi ili jos bolje bluetooth, neka aplikacija sigurno postoji. Pade mi na pamet, recimo mobilni skype i grupni razgovor, ali konekcija mora bit perfektna.
E starije kolege su nacele isto tako jednu jaaako jako dobru temu u kojoj se spominje ono sto i mene jaaako jako nervira. Rijec je o tekstovima i pjevacima. Ja recimo sviram harmoniku po danu u svatovima nesto manje od 4 godine i morao sam jednostavno naucit tekstove na pamet, nije bilo druge. Tako da sam se ljutio na pjevacicu koja je prije radila sa nama sto nije mogla makar svoje tekstove naucit, a ja znam i svoje napamet i njene i tekstove od pjevaca isto tako, a vjerujem da je i kod svih vas tako. Ne mozes s njima na kraj nikako i to je...

mislim da bilo kakva upotreba ruku za pripremanje pesme,tipa telefon,nije efikasna.mislim da dolazi jedino u obzir dovikivanje i ono sto je vec spomenutu bubice ali mislim da je to malo komplikovano i to napakovati uz ozvucenje...to sve ovako kad mi pricamo zvuci lepo ali kad dodjes na svirku mora da se pegla...

Mislim da je najbolje "jamit" jedan mikrofon(ili bubicu)+behringer powerplay(pojacalo za slusalice)+svima sluške i najjeftinije si prošao, nije losa stvar, probao sam :) Ono sa 3g-om iscuri baterija, nestane ti na racunu, potrosis sa racuna, ko ce to platit :S Meni se cini da je ovo najbolja varijanta i sigurna varijanta...

U mom slucaju ja kao pevac diktiram koja je sledeca pesma tako da nema problema uglavnom klavijaturista zna sta ja pevam a sta ne pa tako da nece svirati nesto skroz levo ,to je sto se tice aranzerske svirke...A kad sam radio sa bendom koji je imao bubanj,bas i ritam gitaru drao sam se kao magarac koja je sledece jer sam uvek ja imao neki spisak na klavijaturi pa sam birao sta i kako moze sledece...Resenje je da svi clanovi imaju bar neki spisak pesama za pocetak dok ne pocnu narucivanja ili spisak za celu svirku ako se radi klubska svirka mada je to malo nemoguce sve isplaniratu unapred mislim da se slazete a najbolje je kad pevaci znaju tekstove i nema zime ali jbg:(Posle sam uhvatio foru ja ili gitarista krenemo da soliramo a ostali po nas i sacuvao glas od dranja:D

Mislim da najbolje resenje je da svaki ima celi repertoar na jedan spisak (ako je veci repertoar mozes smanjiti font) i ako je moguce da taj spisak ima neki redosled kao recimo po rednim brojem ili azbucni red ili po ritam tako da to ce ti namaliti dranje, kao na primer sledeca pjesma je pod rednim brojem 21 i svi moze da vide koja je pjesma 21. ili po ritam i t.d. To je stvar o dogovoru kako cete se dogovoriti (celog benda) tako uradite taj repertoar i kad legne malo bice odlicno.

Ja i dalje zastupam stav da takav vid komunikacije nije neophodan, a sad cu i malo sire da objasnim, jer u mom proslom postu nisam hteo mnogo da sirim pricu. Kad sviram sam sa pevacem i pevacicom, a radi se o programskoj svirci, jednostavno pocnem sledecu pesmu. Ne treba nikome da vicem niti da saljem sto rece neko golube pismonose. Problem lenjih pevaca ne razmatram kao problem, jer se takvi ne pozovu na svirku i gotovo. Ako ja mogu da naucim da sviram pesmu, moze i on da je nauci da peva. Pogotovu ako je neku pesmu do sada otpevao 100 puta, a sada 101. put ponovo treba da je cita... mislim, suvisno je pricati o tome. Ni mnogo dobar fudbaler koji se umori posle 5 minuta trcanja nikome ne treba, ma koliko da je dobar fudbaler - on je neupotrebljiv. Neka sedi na klupi za rezervne igrace. Realno, jedan odredjeni broj pesama se vrti stalno, svaka deseta pesma te mozda iznenadi, tako da i kada radis sa pevacima sa kojima ne radis stalno, nema puno iznenadjenja. Kad se narucuju pesme, svira se to sto je naruceno, tu komunikacija mora da postoji ako vec necete da stajete izmedju pesama, ali svi to radimo i bez savremenih elektronskih pomagala. Kada radim sa bendom, uvek solista koji svira forspil pocinje pesmu, eventualno kaze tonalitet, ali ni to nije neophodno, ako dobro uvede u forspil. Opet sve se svodi na poznavanje pesama i na medjusobno poznavanje ljudi u bendu. Jedno vreme nisam imao stalnu ekipu, vec sam maltene za svaku svirku sazivao postave koje su mi tog trenutka bile dostupne, pa ni tada nije bilo problema jer su sve to uglavnom bili iskusni muzicari koji su znali svoj posao.

Ono sto ja ustvari hocu da kazem je da smatram da ne treba da se radi na razvijanju komunikacije, vec na sticanju iskustva i sto vise rada, a samim tim i potreba za komunikacijom opada do nekog minimuma, koji je, svakako, neophodan da bi sve funkcionisalo kako treba. A za taj minimum ti ne treba nikakva svemirska tehnologija.

E, sad, dok se to iskustvo stekne... mora malo da se gori na tihoj vatri, tako je to u svakom poslu, pa i u ovom.

kolega apsolutno se slažem s tvojim postom. Od reči do reči.

Slažem se i ja, ali moje iskustvo je da nekima ni iskustvo ne pomaže, ostanu ograničeni do kraja života u muzičkom smislu. Takvima je najbolje da nađu sebi slične i da se trpe međusobno... Ali uglavnom nije tako... Skoro uvek se među većinom dobrih nađe neki takav koji će da vuče nazad, topi mast i jede džigericu ostalima i kao za maler baš taj takav neki opisani bude tu jer on pogađa posao, ima dobru opremu ili slično... Na žalost... I onda mi sad ovde raspravljamo, žalimo se jedni drugima na takve i pokušavamo da nađemo načine o svom trošku kako bi nadomestili tuđe slabosti i nerad.


Sent from S3

Tu se slazem sa tobom, to me podsetilo na dane kad smo bili klinci i pravili rock-bendove. Pravilo je bilo da su bubnjeve uvek imali likovi koji su bili toliko operisani od ritma da nisu znali da usklade pokrete ni toliko da bi uspeli da zvacu zvaku dok hodaju, a kamoli da usklade bas bubanj sa dobosem i kontracinelom. I zbog njih se svaki bend raspao vec na drugoj ili trecoj probi.