OOoo da! Menjanje ritmova je takodje i kod nas u bendu zastupljeno :) Vranjanka se dakodje svira u rumbi u 99% slucajeva :) E sad, ukoliko je bas naruce neki "fosili" onda je odsviramo onako kako ide sa original ritmom.
A sto se tice svadjanja sa gostima tipa "ne ide to tako", onomad sam vratio baksis tipu koji je toliko bio bezobrazan da nije normalno .... Nije ni njemu ni nama bilo toliko do tih para, nego se majstor toliko iznervirao sto mu do kraja veceri nismo hteli NISTA svirati :) heehhe .. tako mu i treba! A mozete ga zamisliti onako polu-pijanog, u najboljem raspolozenju za zabavu, pa kad ga orkestar zezne i nece da mu svira... heheh ..
No, zasluzio je......
Inace, jos uvek se nisam uspeo potuci u lokalu u koji sam dosao raditi, mada je par puta bilo vrlo tesno .... u zadnje vreme mi zivci oslabeli, nemam toliko nerava za pijane drkadzije kao nekada... godine me valjda stigle, sta znam... :)

Ooooo, kompa ja sam s jedne svadbe išo ujutro drito u bajbok jer sam izdeveto bezobraznog kuma (dogovor je dogovor), a i bilo je tjesno s mladencom oko plaćanja, kao nema sad pa će platit kad će imat. Mož si mislit kako sam mu odmah naplatio kamate :p. Osto nam je dužan pare za pola svadbe. Žao mi je samo što mu nismo uzeli TV (nova plazma) što je dobio na poklon pod račun. Bila mi je pred nosom. Inaće imao sam svojevremeno i radi sviranja određenih pjesma i pištolj na čelu (vojničnine, mož mislit :mad:). Jednu kljavu su mi duplo platili nakon što su je u plesnom zanosu srušili sa stalka, jedan Shure SM58 mikrofon mi ukrali, po jednom mixeru mi prolili pivo (samo se izdimilo iz njega) ... Ali manje više sve sam debelo naplatio kao za novo iako je bila riječ o rabljenoj opremi. Ne diram nikoka dok mene ne dira. Ali kad me netko počne hebat bez razloga, e onda bjež. Sa svojom visinom i težinom znam dobro na kog se mogu postavit i kako ću proč. Istina Bog znao sam dobit, ali sam puuunnooo puta dao mnogo više batina.

Auuuuuuu ... ovo je vec tuga :( ... svaka cast, care sto si ostao hladne glave, ja bi puk`o garant. Treba imati zivaca za ovaj nas posao, zaista.....

Kod nas u SLoveniji ionako muzika je spala na dnevinice od 50-70eur...150-200eur dobija se dnevnica za svadbe i šratnje "velikih" pevača koji imaju i po par hiljada eur...Al nije važno...Važno je da se mora kod nas muzičar odlučiti kako raditi...Ili svirati dvojkice i stare sevdalinke da zaradi bakšiš od starudije i pjanih građevinaca,ili svirati novitete i zabavnjake da bi obdržo mladež i dobar ambient,a kod mladeži zaborevi bakšiš...Kod njih se jedno pivo pije i po 3 sata...A hvala Bogu svako bi da ima punu kafanu a i puno bakšiša...A kod nas spalo na ove 2 mogućnosti...Narod je izgubio uvo za muziku...Slovenija je maćeha što se tiče toga...Kafane i nisu kafane već et onako malo "žive" muzike zbog boljeg prometa...PozdraV!

moj bivsi bend je imao jedan super obicaj da kad krene refren da svi grunu... ne u losem smislu samo da hvataju na galamu, nego kad pevam refren pevacica meni drzi tercu a klavijaturista sextu ili kako se to vec zove.. ili gitarista napravi neku foricu da naglasi refren... zvucalo je full...:DE sad jedna kritika: Dosta klavijaturista koje sam cuo zanemaruju bas linije neke pesme i malo je okrnje.. dzej 99 zena da me vole.. ja sam otkidao na taj narodnjak samo zbog bas linije ali kad cujem kako neki ljudi to sviraju.. mislim ne samo bas nego i akordi

moj burazer je imao slicnu situaciju, uzas...:mad:

Moram i ja ispricati jedan dogadjaj...On se desio mom caletu kad je pre nekih 20-25 godina svirao po hotelima...

Sviraju oni, gosti zadovoljni, gazde takodje...Ulazi jedan celav lik...Cela sala se ispraznila. Kaze taj lik mom caletu: "Dos'a sam da narucim pjesmu"...moj cale: "Izvolite, koju?" Ovaj kaze: "Jos ne svice rujna zora". I dobro, odsviraju je...I kaze taj lik: "E, ajde sad jos 20 puta"...Moj cale onako kulturno: "Gospodine, ne mozemo svirati istu pesmu 20 puta za redom..." Lik vadi pistolj, prislanja mu na celo i kaze: "Hocete svirati ili ne?!" Krenu oni da sviraju i u medjuvremenu dolazi policija i ne sme da udje...samo vire kroz prozor...znaju da je taj neki lik mnogo za*eban...I odsviraju oni 20x pesmu, taj lik izvadi bunt para i tup na klavijaturu...samo Bog zna koliko je izvadio :D Skide pistolj sa glave, spakuje ga u futrolu i dovidjenja prijatno...Celom orkestru je faca bila (o.O)...

Hehehehehehe, i mom caletu se desilo slicno, kad je radio, davno, davno :) Poceli oni da sviraju i dodje gost kaze "Ramo, ramo druze moj" Naravno plati sve kako mu je receno. Zavrse oni pesmu, on opet izvadi pare, i opet istu pesmu. I tako ne znam ni ja koliko puta je vrteo Ramu druga, ali kaze cale da su n akraju morali da ga zamole da prestane jer su se bunili gosti. Ali nisu mu smeli nista, jer nikog nije maltretirao i sve je placao :)

Vala vi se svi hvalite kako su vam "ćaleti" svirali i imali doživljaje...Moj na žalost nije nikad bio "pravi" muzičar (bio samouk),ali nema veze zato je dobar zidar i tesar...E sad da ja nebi prošo bez doživljaja,moj otac je već 2 put pao sa skele i još je živ...Jednom je slomio nogu a drugi put ljevu ruku...;)

Evo i mog iskustva šta znači vežbati.
Kao dečkić-pionir sa svojih 13-14 godina malo sam svirkao harmoniku u seoskom kulturno-umetničkom društvu.Bilo super.Na probe je stalno dolazio jedan dečkić mlađi od mene 5 godina i ne trepćući gledao mene i drugara kako "razbijamo" a ono svirka k`o lupanje po trulim kantama.Mene život posle odvede u profesionalni sport drugar se rano oženio..A onaj mali...? e taj mali je kupio sebi harmoniku i vežbao po ceo dan.Sad on svira svaki vikend ubija pare.Harmoniku ne vadi iz gepeka auta.U N.Sadu ima dva stana u svom selu novu kuću.Ljudi sve od muzike 100%.Kao čoveka ga ne cenim jer je gnjida jer oko samo baca gde ima para nikad za dušu nije svirao ali kao muzičara ga svakako cenim.On samo to radi..Muzika,muzika,muzika,vežba,vežba,vežba.Ni sada nije bolji muzičar od mene ali gde je on a gde sam ja !!!!!

A šta bi tek rekli

da vam kolega, s kojim ste se igrali cijelo djetinjstvo, do srednje škole, kao momak od 20-tak i nešta godina, dođe na vašu svirku pijan ko guzica, izvadi i repetira pištolj, i iz čista mira opali dva metka između vas i bubnjara,pravo u zid. Sreća da je malter-žbuka na zidu bila debela, pa su meci ostali unutra. Mogli smo poginut od rikošeta.
Hebote, ako se onda nisam ukenjao od straha, vala neću nikad!
Poslije se izvinjavao, kao ono bilo mu teško, ima čovjek problema u životu.K'o da ih nema niko. Ja bi onda moro bar stotinjak ljudi koknut da mi bude lakše