:lol:
ne citas sve postove koje sam napisao,na tvoje pitanje koje si mi postavio u zadnjem postu sam vec odgovorio.:lol:

imas dve boje u desnoj u desnoj ruci koje mozes da kombinujes.Upp1 i Low.

Pa80 definitivno bez kartice ,pa posle polako kupii

Jos kada bi nam to i objasnio zasto bas pa80 bez kartice pa da ti budemo zahvalni.

Kolege ipak sam se odlucio za pa50, nekako mi vise prija zvuk korga :p ali ne kazem da roland nije dobar, kod gw8 mi se ne svidja samo sto nema zvucnike, zato sto nisam siguran da li bi mogao da povezem ovako kao sto sad imam povezan casio na stub-u (mini liniji) i to mi odgovara, a korg bar ima svoje zvucnike u slucaju ako ne budem mogao da povezem ovako... to nije neki razlog da samo zbog toga uzimam korg, ali eto, vise mi se svidja.. hvala na savetima, cucemo se mi jos kad ga kupim, trebace mi pomoc :))

neka ti je sa srecom kupovina korga pa50,u pravu si,lepsa je klavijatura od GW8 a ima i zvucnike.
Ne mogu da verujem da si se odlucio za pa50.
al dobro,javi kakvi su ti prvi utisci kad je kupis.

Hvala... za gw8 sam sad ovde na forumu prvi put cuo, nigde ga nisam slusao itd... a korga jesam, javicu naravno :p

Pokajaces se jako skoro :)

haha nemojte tako momka.... ako je pocetnik sigurno se nece pokajati :D evo iman i ja tritona classica koji jos nije full sredjen pa sta ce mi ?? :DD jebes gw8 kad ga neznas sredit! :)

Neso sto ti toliko mrzis pa80 ? :D

Opčenito kad netko kupuje novu klavijaturu onda je totalno bezveze ispitivati druge kolege koji je bolji. To moraš odlučiti sam, osobno.
Svaki aranžer ima svoje prednosti i mane i pored 20-tak osnovnih boja koje svi manje više koristimo moraš samo odlučiti na kojem aranžeru one bolje zvuče. Ritmovi su ionako isti, konvertiraju se međusobno postavke velike trojke (KORG, Roland Yamaha), sve je u suštini samo stvar kako taj Style zvuči pod pojedinim enginom, dal je masniji, oštriji, dal mu je drum postavka kvalitetna ili vještačka ...
Po meni kod KORG-a PA serije je prednost što su svi stylovi editivni, tj daju se izbrisati, što kod konkurencije nije baš slučaj. Nadalje ima selektivniji performance mod od konkurencije izradu soundova od 3 sounda u uper i jednog sounda u low sintezi. No danas je to takoreči sve isto, jer sampler i ne nosi neku veliku prednost jer koristimo samplove SINTETIZIRANIH rompliranih soundova iz starih klišeriranih na ovim prostorima syntova (DX-ova).
Kod Rolanda je pak slučaj da već tvornički daje kvalitetan sample ROM, tako da su ti soundovi dosta dobri već sami po sebi, a posebice je već godinama kvalitetno, "masno" izlazno pojaćalo kod Rolanda nešto s čime upoređujemo soundove svih aranžera. Da je Roland i ostalo napravio kao otpute i startni style mastering gdje bi mu bio kraj. Kod Yamahe je oduvjek prednost i magnet njena šminka, design, relativno kvalitetan materijal izrade i osobito editing materijala na samom aranžeru (rijetko koja Yamaha treba dodatni software za obradu materijala).
Malo koji muzičar na prostoru ex-YU koristi u cijelosti ono što je kupio od aranžera, tako da skratim priču koji god aranžer kupio svaki će ti biti dobar ako ga dobro posložiš, jer tih 20-tak sounova i 30-tak ritmova možeš već dobiti (manje-više slične kvalitete) i na jeftinom CASIU.
Znači, odabir aranžera je samo isključivo tvoj, a od kolega možeš samo nažicati materijale da ubržaš svoj rad i napredak. Ostalo je već sve smišljeno.

odakle ti to da ja mrzim PA80?
Ja samo nisam zaljubljen ni u jednu klavijaturu kao sto si ti u tvoj pa80

Ja sam samo realan i ako treba da se zaljubim onda ce to biti neka dobra zenska a ne klavijatura.;)

Todore vidi ...

Ako netko može reči da je "zaljubljenik" u Pa80 onda sam to ja, mada je Pa80 već tehnologijom stara i ofucana aranžerska klavijatura pokazala se je u odnosu na konkurentsku generaciju više nego dobra jer to je aranžer koji se stvarno jako malo kvari.
Osobno sam je prokljuvio u dušu i pored prednosti i mana mogu reči da će svakako ući u antologiju legendarnih aranžera u 20-godišnoj povjesti (pored Rolanda G serije i Yamahine PSR-9000 serije).
Prednosti su mu : više nego solidna tastatura, pregledan i trajan ekran (malo koji se kvari), više nego jednostavan editing, reeditivna style paleta i s obzirom kolko je star mogučnost očitavanja samplova.
Mane : loš lak kučišta, loš sitotisak (slova ispod komandi se godinama izbrišu), užasno loši zvučnici, loši izlazni konektori, pogotovo ako puno tezgariš.
Največa mana : izlazno pojačalo ima routing izlaza (phones, L/R output, input). Znači kad ti samo jedan džek "prdene" onda zajebava cijeli aranžer. No i tome se da doskočiti. I sam sam potrošio na to rješenje dosta novaca (plaćao skupe popravke na banalne kvarove takoreči lomove). kad premostiš neovisno izlaz služalica od glavnog izlaznog pojačala problema više nema. I obavezno plastične izlazne konektore zamjeniti sa Klotz ili neutronics konektorima.
Noviji aranžeri su bolji u pogledu sample memorije, touch screenova, boljeg sound engina i sinteze. Nije mi problem si priuštiti Pa2X ili Pa3X (koji je po meni neprikosnoven), ali brate stvarno ne da mi se iznova više proučavati novi synth i iznova sve programirati i slagati na novom aranžeru.
To je stvar navike. I zato zaključak : Pa80 je bio još do prije 5-6 godina ako ne car onda barem princ. Danas on dobro radi posao, ali priznaj jaakkko jako teško je nač uščuvan i ispravan primjerak. Ovi koji se danas prodaju su prošli sito i rešeto, a cijene se u nebesa. Opet i kao takvi kljakavi po meni su još uvjek trajnjiji i iskoristiviji nego ijedan novi Pa50SD ili Pa500. Mada i sam sam prvi protivnik usporedbe tipa koji je bolji, jači, kvalitetniji jer to je prvenstveno stvar osobnog ukusa i suda.
Meni još dan danas više nego dobro radi posao i zato ga ne dam od sebe. Iskreno u ovakovom očuvanom stanju, s 2 FMC kartice, HDD-om punim vlastitih setova (ne kopiranih) i vrhunskim flight caseom ga ne dam ispod 1.500 €. Znam da sam nerealan, al u njemu je skoro 10 g mog rada, ljubavi prema muzici i instrumentu. A isto tako niti jedan ganz novi Pa3X mi najmanje 3 mjeseca da ga kupim nikad neče u staru zvučati kao sadašnji Pa80, al ne zato što ne valja, nego zato jer još nitko nije prolio svoj znoj, krv i suze u njegovo sređivanje i što osim KORG-ovih injženjera još nitko na njegovo sređivanje nije pošteno zagrijo stolicu.
Svaki instrument vrijedi onoliko koliko je njegov vlasnik svirač uložio svog truda, volje i znanja u njega.