| Tekst: | Alogija - Lament
Jos uvek ja secam se, tih godina lutasmo bezbrizno mi
pod
zvezdama iz sazvezdja nase mladosti.
I secam se osmeha tvog, ociju tugu sto odase ti,
i
tvojih reci pred put bez povratka:
Drugovi odlazim,dobro pamtite ono sto reci cu
sad,
zivot je kao predivan san, brzo se prekine.
Novembar, iznad nas kisni oblaci zvezde
prekrili,
necujno jedna zvezda je tvoj kratak san odsanjala...
Sve bajke sad daleke
su,
svi snovi prazni sad postali su,
neka tisina se davno uvukla u nas.
I mozda nas
gledas sad ti,
mozda se smejas sa zvezdama svim,
vidim ti oci - zvezdani sjaj bez
granica.
Bili smo drugovi, iste snove smo bezbrizno sanjali,
leteli na krilima vecnosti
do sazvzedja.
Slutili nismo mi da ces u vecno sazvezdju ostati,
neka te nase zvezde sad
cuvaju tu umesto nas.
Vecni sjaj nek dosegne sve delove svemira,
jedan tren nek zastane
sve.
Do sazvezdja tada jedne mladosti nek cuje se glas:
"Molimo te sacuvaj mesto za nas!" |
