| Tekst: | Akt - Mesecina
Tisina blista kristalnim sjajem, letimo tamo ka
vrhovima
Nebo nas zove dubokim glasom, docekuje sa rasirenim rukama
Vetar nam
nezno dodiruje lica, svojim hladnim prstima
Platno se giba pod nasim rukama, pred nasim
prepunim ocima
Mesec nas vodi, hodamo na vrhovima prstiju
Sa srcem u vodi,
suvih usta prelazimo pustinju
Vrele usne disu vazduh hladan kao led
Cudne
senke, rasute po zemlji kao red
Nocne ptice tiho masu svojim crnim krilima
Cudno
vreme, svi su se pomesali sa vilama
|
