| Tekst: | Romana - Kad mi gore obrazi
Imao je pogled koji zene nervira,
drzao se kao da je centar svemira,
gledao me sa visina ko sa oblaka
oduvek sam
slicne njemu slala do vraga,
pricao je muskim glasom ko iz bureta,
uhvatih se da
ga slusam kad ugledam
al ni jedna rec do mozga mi ne dolazi,
znam ja sta je sa
mnom kad mi gore obrazi
ma ,to je to,kad su nervi kao strune zapeti,
ma,to
je to,zdravo ljubavi a zbogom pameti
od toga dana nista nije kao prije
od
toga dana ja ne brojim godine
eh,da sam tada znala to sto sada znam
nikuda iz
kuce ne bih izasla taj dan
i ne bi ovo srce puklo nadvoje
i ne bih rekla jedan
zivot malo je
al vreme leti,zivot brzo prolazi,
a meni sad zbog njega gore
obrazi
|
