| Tekst: | Riblja corba - Zasto sam otisao bluz
Krenem ja izjutra u preduzece
bice da tog
dana nisam imao srece
portir na kapiji je citao dnevnu stampu
nije mu padalo na pamet da
podigne rampu
rece: "Druze, ne mozes unutra,
ne moras ni da dolazis sutra,
idi u
socijalno i odnesi cage, il' si na prinudnom
il' si visak radne snage.
Odem do pijace
da kupim secer i ulja,
kilo' leba zelen za supu i kilo' pasulja,
al' nema pola toga sto mi
treba,
jedva mi pekar ispod tezge dao 'leba,
kupim sibice i paklo partnera,
i dodjem do
podnozija solitera,
tu mi je gajba iznajmljena
u njoj smo privremeno ja i zena.
Ne
znam da l' je pobegla sa soferom,
il' mozda sa vodoinstalaterom,
sta cu kad sam se vezao sa
bestijom,
sa obicnom kurvestijom,
nije mi poruka napisala,
samo je jednostavno
zbrisala,
i tek sam tada konacno sazn' o
da je u kuci nekako prazno.
Zaboleo me cir
pa sam popio lek,
srecom da sam imao svoj stek,
pokupio sam stvari i kes,
cetkicu za
zube, carape i cist ves,
secam se da me malo mucila zuc,
kod komsije preko puta sam ostavio
kljuc,
i da bi se oporavio od soka
odem u kafanu da se napijem k'o stoka.
Jebes me
tuznog ni krivog ni duznog,
al' mi se desilo dosta toga ruznog,
onda sam sreo jednog
zemljaka
koji je polazio na zapad da sljaka
nekako sam uspeo da postignem
da pijano telo
na noge podignem,
krenuli smo kolima u tudjinu
daleko u pizdu materinu... |
