Istorijat razvoja harmonike

[shtimerserviser]

NEMACKA KONCERTINA Nemacku koncertinu razvio je 1834godine Karl Fridrih Ulig (Carl Friederich Uhlig / 1789-1874 / ), i njena glavna razlika u odnosu na englesku koncertinu, je u geometriskom obliku. To je instrument kvadratnog ili blago naglashenog pravougaonog oblika. Nemacka koncertina je zasnovana na dijatonskom muzickom sistemu, sa po tri reda dugmadi koja su postavljena na obe strane instrumenta.
Ulig je bio profesionalni muzicar, i to klarinetista. Prilikom jednog putovanja u Bec, video je harmoniku koju su tada proizvodili becki majstori.Kada se vratio u svoj rodni grad Kemnic ( Chemniz ), konstruisao je na bazi harmonike instrument kvadratnog oblika, nemacku koncertinu. Zbog toga se ona cesto naziva i " kemnicer " (chemnizer), po imenu ovog nemackog grada.
Za svoje koncertine Ulig je dobio zlatnu medalju na izlozbi muzickih instrumenta 1854 godine u Minhenu. Dobro je svirao i bio jedan od prvih izvodjaca na koncertini. Tako je Karl Fridrih Ulig stao u red istaknutih konstruktora nemacke koncertine i znamenitih licnosti u istoriji razvoja muzickih instrumenata na principu stvaranja tonova oscilacijom slobodnih jezicaka.

[shtimerserviser]

ANGLO NEMACKA KOCERTINA Anglo-nemacka koncertina veoma je popularna, kao i engleska koncertina.Oko 1850 godine Djordj Djons (George Jones) tehnicki je ujedinio englesku i nemacku koncertinu i tako nastalu novu verziju instrumenata nazvao anglo- nemacka koncertina. Na postojeci oblik engleske koncertine on je ugradio tonski sistem nemacke koncertine, a takodje dodao dugmad u ekstra redovima. Ekstra redovi anglo-nemacke koncertine imaju istu ulogu kao i pomocni redovi na instrumentima hromatskog tipa.
Najceshce se primenjuje tonski sistem C/G, pri cemu dugme u spoljashnjem redu ostvaruje ton C , a dugme u unutrashnjem redu atvara ton G . Razliciti tipovi anglo-nemacke koncertine su bazirani na razlicitom broju dugmadi. Dva reda imaju 20 dugmadi, i u svakom redu jedan isti ton moze se izvesti pritiskom na dva dugmeta. Treci red ima 40 dugmadi i konfigurisan je tako da dodatno omogucava izvodjacu da na tom spoljashnjem pomocnom redu izvede tonove sa osnovnih redova, samo na drugim dugmadima. Takvo reshenje doprinosi razvoju razlicitih prstometa.

[shtimerserviser]

BANDONEON Bandoneon je instrument zasnovan na nemackoj koncertini, i dobio je naziv po imenu konstruktora Hajnriha Banda ( Heinrich Band ). Band je konstruisao instrument bandoneon 1846godine u Krefildu u Nemackoj. Korishcenjem 72 (ili vishe dugmadi),bandoneon ostrvaruje veci raspon tonova od nemacke koncertine, prekrivajuci 4 1/2 oktave, pomocu nekoliko razlicitih rasporeda dugmadi na tastaturi. Bandoneon se izradjuje u dijatonskom ili hromatskom konceptu tonskog sistema. Veoma je popularan ne samo u Nemackoj, vec i u Juznoj Americi i Argentini, gde se koristi najvishe u tango orkestrima . Iako je konstruisan dosta davno,bandoneon postaje u poslednje vreme sve popularniji kod izvodjaca u Evropi i drugim krajevima sveta.

[shtimerserviser]

DUET KONCERTINA Duet koncertina je instrument na kome je primenjen takav tonski sistem u kome izvodjaci mogu da sviraju melodiju desnom rukom i ostvaruju pratnju levom rukom ( kao na standard basu harmonike ). Ima nekoliko tipova duet koncertina i nekoliko sistema rasporeda dugmadi, ali u osnovi instrumenta je koncept da osnovno izvodjenje kompozicije u primu ima akordsku pratnju na basu.

[shtimerserviser]

KLAVIRSKE HARMONIKE Klavirsku tastaturu prvi je ugradio na harmoniku francuz Buton ( Bouton )u Parizu 1852 godine. Po klavirskoj tastaturi nazvana je vrsta harmonika,klavirske harmonike. Sve do 20 veka,klavirske harmonike nisu imale izrazenu razvojnu ekspanziju i nisu privlacile posebnu paznju izvodjaca.Tek negde od 1910 godine klavirska harmonika postaje predmet veceg interesovanja konstruktora instrumenata, a od 1920 godine njena popularnost raste i medju izvodjacima. Tada je uveden u shiroku primenu na harmonikama jedinstveni standardizovani raspored dirki na tastaturi, nazvan klavijatura, koji se zadrzao sve do danas.
Uvodjenjem standardizovanog rasporeda dugmadi na basu, takozvanog " stradela bas sistema ", klavirska harmonika postaje prva standardizovana univerzalna harmonika na svetu.To znaci da izvodjac sa znanjem sviranja na klavirskoj harmonici moze svirati bilo koju vrstu muzike ili menjati klavirske harmonike, bez promene stila i prstometa sviranja. Ovo ranije nije bilo moguce,jer je postojalo mnogo ralicitih koncepcija rasporeda dugmadi na tastaturi harmonika, sa razlicitim sistemima i individualnim prstometima sviranja.
Klavirske harmonike izradjuju se u razlicitim velicinama i sa razlicitim kvalitetom, od najmanjih shkolskih modela sa 12 basova i 20 dirki, pa do najvecih profesionalnih harmonika sa 185 basova i 45 dirki.

[shtimerserviser]

DUGMETARE HARMONIKE Harmonika dugmetara, u osnovnom dizajnu kakav danas postoji, koncepciski je kreirana tek 1850 godine, od strane F. Valtera ( F.Walter ). On je napravio dupli i inverzni raspored celicnih jezicaka (po ugledu na trorednu dijatonsku harmoniku), pri cemu je strvorena mogucnost da se realizuje jedan ton pritiskom na jedno dugme bez obzira na smer kretanje meha. Harmonika dugmetara naziva se u internacionalnoj muzickoj terminologiji i hromackom harmonikom, zbog toga shto ima mogucnost sviranja 46 tonova hromacke skale. Harmonika dugmetara uobicaeno se naziva hromacka harmonika na vishe sveckih jezika, nema dijatonski sistem tonova poput dijatonskih harmonika, ali verovatno ima najvishi nivo tonova iz cetvrte oktave,od svih vrsta harmonika. Danas postoje, kako male harmonike dugmetare sa 20 dugmadi u primu i 12 dugmadi na basu, tako i velike, moderne profesionalne harmonike dugmetare sa 6 redova dugmadi u primu i do 140 na basu.
Tastature kod harmonika dugmetara imaju vishe razlicitih sistema rasporeda dugmadi. Na tastaturi moze biti izmedju 3 i 6 redova, uglavnom okruglih dugmadi ( umesto dugmadi mogu biti i dirke pravouganog oblika, mada je to veoma retko ).Prva tri reda su osnovni redovi, a cetvrti, peti i shesti red su pomocni. Pomocni redovi predstavljaju, ustvari, ponavljanje prva tri reda za ralicite tehnike prstometa. Najceshce su dva rasporeda dugmadi i to takozvani B i C sistem. B sistem je bolji za tehnicki komplikovano izvodjenje, a C sistem je pogodniji za sviranje akorda i izvodjenje melodiske muzike. Shesti red kod harmonike dugmetare, uglavnom B sistema, ugradjuje se ekskluzivno za nashe izvodjace i takva shestoredna harmonika specijalnog izvodjenja je poznata u svetu kao " srpska harmonika ".
Bas sistem na harmonikama dugmetarama moze biti standardni stradela bas sistem, slobodan bas sistem ili konvertibilan izmedju ova dva, koji se josh naziva " konvertorski bas sistem ". Veliki broj kombinacija rasporeda dugmadi tastaturi i sistema na basu kod harmonika dugmetara, pored klasicnog dizajna, pruza mogucnost niza varijantnih reshenja i specijalnog izvodjenja instrumenta.

[shtimerserviser]

SRPSKA HARMONIKA DUGMETARA "Srpska harmonika dugmetara" poznata je pod tim nazivom u opshtoj terminologiji harmonika,kao specijalni model harmonike koje se namenski proizvodi za Srbiju,Shumadiju,Bosnu i Republiku Srpsku.
Nekada se takva harmonika nazivala "jugoslovenskog tipa", ali je naziv "srpska harmonika dugmetara" adekvatniji, zbog toga shto internacionalni naziv "hromatska harmonika" nije kod nas uobicajen, a naziv "harmonika sa dugmadima" nije precizan, jer sve vrste harmonika imaju dugmad. " Srpska harmonika dugmetara " je shestoredna harmonika B sistema, sa ravnom tastaturom, sa kabinom, najceshce cetvoroglasna u primu, a petoglasna na basu. Kod cetvoroglasnih harmonika, obocno su 2 glasa u primu i 2 glasa u kabini, ili pak 3 glasa u primu i 1 u kabini, sa 12 registara u primu i jedan dodatniim registrom pod bradom, sa 120 ili 140 basova i sa 5 ili 7 registara na basu.
Srpski konstruktori harmonika, muzicari i izvodjaci dali su znacajan doprinos u kreiranju ove harmonike, prema kojoj imaju veliku naklonost. Cak, srpski izvodjaci klasicne muzike na harmonikama dugmetarama, opredeljuju se za petoredne harmonike, ali raspored B sistema, a ne za daleko rasprostranjenije u svetu petoredne harmonike dugmetare rasporeda C sistema.
To je harmonika profesionalnog tipa, koja se ipak u Srbiji najvishe koristi u interpretacijama narodnih melodija,u narodnim orkestrima, ansamblima ali i kao solo muzicki instrument.

[shtimerserviser]

HARMONIKA U SVETU U periodu od 1750 do 1850 godine pojavio se veliki broj iseljenika iz Evrope u drugim delovima sveta.Po nekim podacima, za tih sto godina, iselilo se cak preko 250 miliona ljudi, jer su u to vreme stanovnici industriskih regiona u Evropi jako osiromashili.Samo iz Nemacke u periodu od 1840-1913 godine, emigriralo je preko 6 miliona Nemaca bezeci od siromashtva. Mnogi su odlazili u Ameriku ocekujuci bolji i srecniji zivot, noseci sa sobom samo najnuznije stvari i one predmete koji ce ih emotivno i duhovno drzati u vezi sa rodnim krajem.To su bili i muzicki instrumenti, a najceshce harmonike. Posle izvesnog vremena, kada su instrumenti doneti iz zavicaja dotrajali, iseljenici pocinju da traze nove harmonike od starih proizvodjaca.Starih majstora vishe nije bilo, ali njihovi sinovi primaju porudjbine i zahteve iz celog sveta.To je pocetak razvoja biznisa u oblasti proizvodnje i plasmana harmonika iz Evrope u Ameriku i druge delove sveta.Obnavlja se staro znanje,primenjuju nova iskustva i proizvodjaci sticu jace poverenje kupaca na trzishtu.
Ona stara, izvorna harmonika,sa dosta shuma u tonovima,koja je poneta iz rodnih kuca,stalnim usavrshavanjem evoluirala je u popularni muzicki instrument u novim drzavama.Zahvatila je ceo americki kontinent i osvojila prostor u raznim muzickim zanrovima,od cajun (vrsta popularnog narodnog plesa u severnoj Americi i Kanadi) ili zideko (narodna folklorna igra,veoma popularna u severnim delovima americkog kontinenta)do brazilskog ili argentinskog tanga na jugu.Bez obzira na prihvatanje nove kulture obicaja, nacina zivota, harmonika je doseljenike uvek podsecala na rodne krajeve.
U skoro svakoj zemlji sveta svira se na harmonici.Ali postoje zemlje u kojima se harmonika posebno razvijala i zauzimala znacajno mesto u muzickoj kulturi naroda tih zemalja, a isto tako u njima se razvijala i industriska proizvodnja harmonika.Najznacajnije od tih zemalja su: Italija,Nemacka,Rusija,SAD i Kina.

[shtimerserviser]

HARMONIKA I NJEN RAZVOJ U ITALIJI Danas je Italija nosilac privrednog razvoja i mocne industriske proizvodnje harmonika u svetu. Razvoj italijanske industrije harmonika pokrenut je u drugoj polovini 19 veka,iz dva razvojna centra. Jedan je bio u Kastelfidardu,kojim je rukovodio Paolo Soprani od 1863godine, a drugi je bio u Stradeli, pored Pavie, koji je osnovao Mariano Dalape 1876godine.
Razvojni rezultati su omogucili da se vec tada osniva citav niz fabrika i majstorskih radionica za proizvodnju harmonika u Italiji. Cezare Pankoti (Cesare Pancotti)otvorio je svoju fabriku 1865 godine u Maserati, Setimio Soprani (Settimio Soprani), jedan od brace Paolo Sopranija,poceo je proizvodnju 1872godine sa novom labaratorijom u Kastelfidardu. Svoje fabrike su osnivali i Djovani Kjuzaroli (Giovanni Chiusaroli) u Rekanatiju 1886godine i Sante Krucaneli (Sante Crucianeli) u Kastelfidardu 1888 godine.
Zacudjujuce je brzo rastao broj novih labaratorija za istrazivanje i razvoj harmonika u prvoj dekadi 19 veka. Luidji (Luigi) i Djordjija Savoija(Giorgija Savoiva) poceli su biznis u proizvodnju harmonika u San Gjovaniju u Kroceu, Gjuzepe de Bernardi (Giuseppe De Bernardi) u Diano Marini, Djuzepe Jani(Giuseppe Janni) u Gjulijanovi, Paskvale Fikoseko (Pasguale Ficcosecco) u Kastelfidardu, Antonio Ranko (Antonio Ranco) u Verceli, Erkole Maga (Ercole Maga)u Stradeli, Fidele Socin (Fidele Socin) u Bolzanu i Silvio Skandali (Silvio Scandalli) sa svojom bracom u Kameranu. Silvio je rodjen u seljackoj porodici u Kameranu, i kao decak postao zaljublenik u harmoniku. Nekoliko godina svakodnevno peshacio je od rodnog Kamerana do Kastelfidarda, gde je radio u radionicama poznatih majstora tog vremena za izradu harmonika. Kada je dovoljno naucio zanat, zajedno sa bracom osnovao je svoju firmu " Scandalli " u Kameranu 1900 godine. Neshto kasnije onovao je i razvio biro, za istrazivanje konstrukcije i razvoj tehnologije proizvodnje harmonika. Fabrika " Scandalli " je pretrpela velika razaranja tokom Drugog svetskog rata, ali je obnovljena i stala u red hajpoznatijih svetskih proizvodjaca harmonika.
Italija je zemlja sa najvecim proizvogjacima i izvoznicima svih vrsta harmonika. Pored proizvodnje,Italija ima renomirane muzicke shkole i istaknute izvodjace na raznim tipovima harmonika. U poslednjih tridesetak godina posebno je porasla popularnost dijatonskih harmonika,i u Rimu je otvorena shkola za trogodishnji kurs dijatonske harmonike ( melodion ili organeto ). Dva vrhunska izvodjaca na dijatonskim harmonikama su Rikardo Tesi ( Ricardo Tesi ) i Ambodjo Sparanja (Ambrogio Sparagna). Pored njih ima i josh mnogo poznatih italijanskih harmonikasha. Jedan od najpoznatijih je Djervasio Markosinjori (Gervasio Marcossignori) rodjen 1927godine, koji je specijalista za vishe vrsta muzike i umetnik na razlicitim tipovima harmonika.

[shtimerserviser]

HARMONIKA U NEMACKOJ Razvoj harmonike u Nemackoj zapoceo je u Trosingenu, malom selu u Shvarcvaldu.Tu je Kristijan Mesner ( Christian Messner /1804-1874/ ) poceo izradu jednog tipa instrumenata, koga je zavrshio 1823godine i nazvao " mundoalina ". Mesner je osnovao radionicu za proizvodnju 1827 godine koja je kasnije prerasla u prvu nemacku fabriku usnih harmonika pod nazivom " Messner ". Tridesetak godina kasnije Matias Honer (Mathias Hohner) razvio je prvu internacionalnu industrisku proizvodnju harmonika. Imao je 1862 godine preko 20 radionica za proizvodnju, a 1903 godine otvorene su prve " Hohner " prodavnice i fabrike. Nemacka je izvezla 1905godine 35.220 harmonika u Francusku i imala 35 proizvodjaca, i postala zahvaljujuci " Hohner " -u prava industriska sila za proizvodnju harmonika u to vreme. Tako je i fabrika " Messner " 1909 gpdine ushla u mocno akcionersko drushtvo " Hohner " .
Trosingen je jedno od prvih mesta u svetu gde je pocela izrada harmonika i drugih instrumenata sa slobodnim celicnim jeziccima u prvom delu 19 veka. I danas u gradu Trosingenu postoji industriska proizvodnja harmonika.Intenzivnu proizvodnju harmonika koja je pocela u Nemackoj 1903 godine, vec 1910 godine Honer prenosi u druge zemlje sveta. Pored proizvodnje harmonika, Honer osniva i sinfoniski orkestar, koji pocinje sa radom 1893godine.Njime rukovodi talentovani Herman Shitenhelm (Hermann Shittenhelm), koji je postao ucitelj izvodjaca na harmonici, iako je imao 22 godine. Sa jednim od svojih najboljih studenata, Rudolf Vurthnerom (Rudolf Wurthner) 1920godine, osnovao je shkolu za ucitelje harmonike i rukovodioce orkestra harmonika. Obojica su pisali vezbovne i koncertne komade za harmoniku.
Pored Trosingena i Klingental je postao veoma vazan centar razvoja harmonike u Nemackoj. Prvu harmoniku doneo je K.V. Majsel (K.W. Meisel) u Klingental 1833godine, koju je izradio proizvodjac V. Ti (W.Thie) u Becu, koga je osnovao Brunsvik Fair (Brunnswick Fair). Zahvaljujuci Majselu poceoje intenzivan razvoj i proizvodnja harmonika u Klingentalu, koja postoji i danas. U Klingentalu se proizvode poznate harmonike marke "Weltmeister". Tu se svake godine odrzava najvece takmicenje harmonike na svetu.
Pocevshi od 1930 godine, u Nemackoj se razvio jedan specifican muzicki stil za harmoniku, slican stilu koji neguju popularni engleski dens bendovi. To je laka kratka muzika pozajmljena od americkog djeza, ali sa kakim uticajem valcera, tanga, polki i bosanova, koja se zadrzala popularnost sve do danas. Najveci broj izvodjaca obrazuje se na visokim shkolama u Trosingenu, Hanoveru i Vajmaru.