[SMusic studio]

Po meni, sam izgled mašine uopšte nije toliko bitan.

Zamislite sebe samo kao gosta u nekom restoranu, kafiću, proslavi i pokušajte da ne posmatrate to kao muzičar. Šta vam je bitno dok sedite sa društvom, pijete piće i blejite okolo u lokalu sa živom muzikom?

Prvo, ne želimo da nas zvuk "ubija", što znači da je preglasan i nekvalitetan (prejaki basovi, zujanje, mikrofonija, jeka).

Drugo, orkestar treba da izgleda pristojno i ne previše vulgarno i prostački, počevši od pevača/pevačice pa onda dalje svih redom. Od klavijaturiste možete najčešće da vidite njegovo lice i prednji uzani deo klavijature gde se ne vidi ništa osim jednog pravougaonika i natpisa proizvođača klavijature. Ni Korg, ni Roland, ni Yamaha nisu pogrdni niti nepoznati nazivi, pa ako imate jednu od ove 3 marke i ako vam to nešto uopšte znači kao marketing, imaćete solidnu sliku muzičara većini gostiju.

Ali obratimo pažnju na ono po meni najbitnije. Šta se daje publici od tih muzičara osim slike koja ostavlja samo neki prvi utisak? Pa sami zvuk, usklađenost u svirci i relativan kvalitet i umešnost samog sviranja i pevanja.

Prva slika i vizuelni nastup vrlo se brzo prevazilazi i posle izvesnog vremena više se na to ne obraća tolika pažnja, ostaje nadalje uglavnom samo zvuk.

Može orkestar da izgleda kako hoće, može da ima 100 svetlosnih efekata, kvalitetno ozvučenje, pa i koreografiju, ali ako falšira, pišti,pevač zavija, ispada iz ritma ili pak ima neki "od izvora dva putića" repertoar, DŽABA SVE, i što piše Korg i Roland i Yamaha i touch screenovi i procesori i hiljade evra u opremi.
I kome je sada bitno da li klavijatura izgleda kao igračka, home klavijatura ili najskuplji i prestižni Tyros 5?

Imao sam prilike da slušam, gledam i radim taj posao godinama, ja sam dizajner zvuka pa sam radio sa ozvučenjem, manje sam svirao.

Kada smo već kod aranžera, obratiću pažnju na njih.
Razvalio me je jedan tip svojevremeno sa E86 kako je svirao i kako je dobro to sve zvučalo + što je imao šmeka u konverzaciji sa publikom. Tako je dobru atmosferu napravio, a nije nikakav poseban muzičar niti pevač. Imao je još i pevačicu i gitaristu, ali nebitno.
Onda su i mene i publiku na jednom veselju smorili tipovi sa 2 PA80 koji su tako samouvereno nastupili jer su se pojavili sa 2 PA80 koji je upravo izašao na tržište i smatrali da je samo to dovoljno da zadivi publiku. Kada sam im rekao da ne zvuče dobro i da se to mora malo i podesiti, rekli su mi da ja nemam pojma i da je to Korg PA80 i da to mora da zvuči dobro jer košta XXXX evra. Odradio sam zvuk kako sam znao i nisam više ni obraćao pažnju na njih, jedva sam čekao da se završi sve i spakujem opremu.

Zašto sve ovo pišem? Zato što je ovde pominjano da klavijatura "izgleda neozbiljno i kao igračka". Kome izgleda? Onome ko svira ili onome ko sluša?
Verujte mi, onome ko sluša je to totalno nebitno, a svrha nastupa i jeste da te neko najviše sluša i da se zabavi i lepo provede uz zvuke koje ćeš mu poslati preko ozvučenja. Ako izgled klavijature smeta muzičaru koji ga svira, onda stvarno treba da potroši malo više para da bi zadovoljio svoj EGO.

BK5 možda nema atraktivan i futuristički dizajn, ali osnovnu svrhu za koju je namenjen ispunjava apsolutno dobro, a to je kvalitetan i odličan zvuk, naročito ono što daje na izlazu preko ozvučenja.