Naravno da ima i toga, tim prije sto Yamaha diktira razvoj na ovom polju a sa obzirom na svoju ogromnu finansijsku i proizvodnu moc u okviru domena muzickih instrumenata. I pored tog svega je Yamaha od svog nastanka 1887. godine, imala nekoliko zestokih "pacera" (koje su oni naravno, samo blago otpuhnuli kao perut sa ramena). Primjer je recimo linija aranzera koja se u Evropi cak nije ni pojavila a isla je pod nazivom
Stagea i njen najbitniji predstavnik
D-Deck
Izuzetno kvalitetan instrument koji, sto se kvaliteta tice, jednostavo nema konkurenciju, medjutim poslovna politika nije bila uredu, cijena nije mogla da se ukalkuslise da bi bila konkurentna i instrument je ostao privilegija malog broja ljudi u Japanu.
Vrlo slicna sudbina ce zadesiti ili je vec zadesila, jedan ogromni studijski sistem koji je Yamaha u saradnji sa svojim ogrankom Steinberg, konstruirala u skorije vrijeme ali koji je nerentabilan a i nedorecen, bar do sada i mislim da mu prijeti mjesto u muzeju studijske opreme. Radi se o Yamaha Nuuage sistemu.
Vrlo mocni ali i vrlo skupi i nekonkurentni instrumenti u koje je ulozen veliki novac za razvoj ali su ostali totalno nerentabilni jer se Yamaha ponasala megalomanski u tim slucajevima.