Scsi id

[milan_lekic]

mozeli mi neko objasniti sta je to i cemu sluzi?

[grandia]

ja bi da pokusam :D

Smal Computer System Interface ... cita se SKASI

SCSI je jedna vrsta prikljucka i transfera podataka za periferiju na kompama i drugim spravama, pa tako i na syntovima i aranzerima ...izmislili su je sredini 80tih i brza je bila nego ATA/IDE sistem ..

id sluzi da bi sprava koja koristi neki scsi drive il HD znala koja prima il posalje podatke, znaci za identifikaciju

primer: ako koristis na nekom sampleru i ZIP i CD odjednom onda svakoj spravi dajes njegov ID broj da bi sampler znao koji je drive momentan aktivan ...

ako sam negde pogresio, kolege ce me sigurno ispraviti :D

[grapac]

Koliko se ja secam postoji od 0 do 7 id-a.
0 - obicno je bila rezervisana za hd koji ima i operativni sistem.
Koliko god prikljucaka imas, svaki mora imati drugi broj (najvise 8 komada).
Redosled brojeva ne bi trebalo da ima neke veze.
Dok sam imao machintosh, hd je bio 0, drugi hd 1, jedan skener 3, i drugi skener 5 (sada su ostali samo skeneri sa istim id-om).
Jedna bitna stvar je da poslednji uredjaj koji je povezan ima terminaciju.
Prilikom podizanja sistema iscitace ti se svi id koji su zauzeti.
Prednost scsi je u tome sto mozes povezivati uredjaje jedan u drugi (eksterni zip, hd, cd....)

[dragobert]

U "stara doba" na IDE (tj. ATA) priključak moglo se samo 2 Harddiska spojiti.
(ili u kombinaciji, Harddisk + cd-rom). Već tada je SCSI mogao 8 aparata koristiti. (0-7).
Jedan "Aparat" je bio i Controller sam, (karta koja se stavila u slot u kompjutoru),
tako da je od osam mogućnosti spojiti neki aparat, jedna već otpala za Controller,
a ostalo je 7. Zato si obično i imao kabal, ovisno koji si kupio, do osam plosnatih štekera.

Svaki priključeni aparat imao je (morao je imati) svoj broj, svoj id, koje si ti na aparatima
sa jumperima namjestio. Controller sam uvijek je imao najniži broj,
nije morala biti nula, ali manji od drugih aparata.

Priključiti si mogao u stvari sve, Harddisk, Cd-rom, Skener itd. Pošto je to bila
(a i još uvijek je) daleko savršenija tehnika, bila je uvijek i odgovarujuće skuplja
od standarnde tehnike. koristila se jako često u serverima, koji su non-stop radili,
dakle pod jako napornim okolnostima, a gdje se mora pouzdano raditi.

Kada su normalni Hard-diskovi vrtili sa otprilike 5400 okretaja u minuti,
SCSI-Harddiskovi su šibali sa između 10 000 i 15 000 rpm.
Već tada su SCSI harddiskovi imali transfer podataka u sekundi,
koja se u nekoj mjeri mogla ravnati sa današnjima.
Kada je jedan IDE-Harddisk (recimo 10-20 GB) prenosio oko 30 MB u sekundi,
dobar SCSI-Harddisk je već tada bez velike muke uspio 70-80 MB u sekundi.
U praksi. To je i danas jako dobra brzina. Za IDE/ATA ploče se kaže
da mogu transferirati do 133 MB u sekundi, ali to je INTERFACE, a ne harddisk.


Kasnije se moglo do 16 aparata (npr. 16 hardiskova) spojiti, a IDE (ATA) još uvijek samo 2,
samo što na matičnoj ploči si imao 2 controllera, zato se moglo spojiti do 4 drajva.

Danas postoji SATA priključak za (uglavnom) harddisk, ali nova SCSI tehnika,
i danas je naprednija, samo što razlika između SCSI i SATA (ili eSATA),
za umiruće ljudi ne igra više veliku ulogu.